Tužila Ciganka Cigu:Gospodin’ sudija, on kad me tu*a ‘oće duša da mi izađe!
Sudija pita: Cigo, je l’ to istina?Ma ne, bre sudija, laže! Je l’ bre ženo, je l’ kad te tucam, je l’ ti uvalim onu moju golemu stvar?! Uvališ… Je l’ ti uvalim jezičinu?! Uvališ… Je l’ ti uvalim prstenac?! Uvališ…Pa bre, kuda onda duša da ti izađe?!Majka mi je uvek prebacivala to što se češće čujem sa bakom i što sa njom mnogo više vremena provodim kada sam kod kuće. Stvar je u tome da sam sa njom odrasla, jer je majka radila. Naravno, ne zameram to, to je najnormalnija pojava. Ono što nije normalno jeste da je moja majka nekako uvek bila stroga, kritična, osudivala svaki potez koji je po njoj bio nepotreban, imala predrasude o svačemu.Sa bakom sam uvek mogla opušteno da pričam, da joj kažem za drugaricu ili dečka, bez obzira na to što je ona rasla u kamenitoj zabiti i ima par razreda škole, hoću reći da je bila vrlo konzervativno vaspitana i ne baš u toku sa našim načinom odrastanja.
Bez obzira na sve, uvek mi je pružala podršku i želim da joj se odužim. Majku volim i poštujem, ali tu bliskost sa njom nikada nisam razvila.Moj dečko je stariji od mene 10 godina, ja sam na faksu u Beogradu dok on radi u Nemačkoj već 7 godina. Tamo ima stan, jako plaćen posao, auto sve. Viđamo se kada god možemo on dolazi ovde, ja idem tamo i tako funkcionišemo. Naravno čujemo se svaki dan, pričamo, dopisujemo se, svako veče video poziv. Ali ljudi moji ja ne mogu da vam opišem taj osećaj kada ga ugledam na aerodrumu. A tek osećaj kada ga pratim, uvek krene i okrene se ka meni pošalje mi poljubac i namigne na šta ja uvek prolijem kišu suza. Ali dobro još koja godina i odo kod njega da nadoknadimo sve ovo do sada.
