Otišao Cigo na službeni put.Vratio se kući poslije dva mjeseca i sav napaljen i željan skoči na Ciganku.Krene obavljati posao, al’ nešto mu se ne da.Vikne on Ciganki:– “Bem ti mater, šta je ovo, kad ti ga gu*nem, zgrče ti se prsti na nogama, a kad ga izvadim, oni se vrate.” Ciganka će na to:– “Pa skini mi hulahopke!”Moja familija je oduvek bila stecište ribolovaca. Kad se skupimo i zabacimo, zauzmemo više od sto metara obale. Na dubinsko, plovak, varalice, blinker, štapova kao drva u šumi.Osim pecanja, volimo da pojedemo, popijemo i dobro se zezamo. Ponekad bude i pesme. Osim obavezne riblje čorbe u kotliću i ribe na žaru, često se okrene po neki ražanj. Tako se mučimo već godinama. Današnje pripovedanje vezano je za moj prvi veliki ulov i smešteno je u doba kad sam imao devet godina. Znači davno, davno.
Ručao sam nešto ranije, pa sam, dok su ostali jeli, dežurao kod štapova. U trenutku, zvonce na jednom se oglasi par puta, pa se utiša. Ali, već posle nekoliko sekundi, štap se savije do zemlje. Izvadih ga iz držača i počeh da namotavam. Ujedno sam dozivao nekog od starijih. No, niko me nije čuo. A riba beše očigledno jača od mene. Pravio sam korak nazad, a napred dva. Voda dodje do kolena, do pojasa, do grudi. Uporno sam vikao i još upornije držao štap, namotavajući koliko sam mogao. Da zlo bude veće, par minuta pre, prošao je brod, pa talasi upravo tad dodjoše do obale. Svaki bi me tako zapljusnuo, da bi mi voda prešla preko glave. Čuo bi se svaki drugi slog, a izmedju njih bi progutao po gutljaj vode. Deda, teča, ujka, tata, svi gluvi. Na sve sam pomišljao, osim na mogućnost da pustim štap. Već nisam dodirivao dno. Plivao sam samo radeći nogama. U tom momentu, snažno me zgrabi nečija ruka i povuče me prema obali.
Ali, plen ne ispuštah. Ne zato što to nisam hteo, već instiktivno. Kad sam osetio tlo pod nogama, počeo sam, što sam brže mogao, da hodam unazad. Na nešto se sapletoh i padoh na ledja. Tačnije, seo sam. To našta sam seo, jedva da je za priču. Beše to velika trula svinjska lešina. Propao sam skroz u nju. Kako sam se osećao, probajte da zamislite. Tek tad mi je ujka uzeo štap iz ruku. Izvukao je šarana sedam kg teškog, ako se dobro sećam.Ja sam se posle toga kupao, kupao, kupao i kupao. Sve do večeri. A onda sam se okupao. Pa još jednom. Tad je nastala ona čuvena poslovica:”Ni Sava ga ne opra.”
