Često se pojavljuje u medijima, ambasador je Srbije u Moskvi, vrhunski ratni izveštač, kolumnista, autor knjiga i televizijski serijala. Iza Miroslava Lazanskog stoji uspešna karijera, a pročitajte 12 manje poznatih detalja iz njegovog životaTetka mu je Biljana Plavšić, bivša predsednica Republike Srpske, osuđena za ratne zločine u Hagu.Oduvek voli fudbal i Zvezdu.Godinama sam bio član žirija za izbor za mis. Razmišljao sam jedno vreme da podnesem ostavku na tu poziciju, ali onda sam pomislio – kad je Tito mogao da do kraja života bude na čelu države, što ja ne mogu da dajem jednom godišnje svoj glas za mis. Država se raspala, ali lepota je večna, tako je i žiri večan – rekao je jednom prilikom u šali Lazanski, ali ozbiljno tvrdeći da njegov glas, jedan od jedanaest, skoro uvek pripadne plavoj lepotici. Prema njegovom ukusu – plavuše su ženstvenije.
Dugo je vozio vojni maslinasti džip iz 1944. godineOd gostioničara iz Bele Crkve kupio je vojni maslinasti džip iz 1944. godine. Džip je poticao iz Normandije, a dodeljen je Jugoslovenskoj narodnoj armiji kao tehnička pomoć posle Drugog svetskog rata. Belocrkvanski gostioničar pazario ga je na nekom otpadu i iznajmljivao filmadžijama. “Glumio” je u nekoliko scena “Užičke republike”, spektakularno sleteo sa mosta u ‘ladnu Moravu, ali je na kraju završio kao atrakcija parkinga ispred zgrade “Politike”.Dva najopasnija životna iskustva bila su mu let iračkim helikopterom iznad Irana i boravak u ČečenijiNa Havajima je plovio podmornicom, poznatijom kao lovac drugih podmornica, a onda se ukrcao na raketni razarač “kohren DDg21” (vrsta ratnog broda). Panoramski je poleteo sa nosača aviona. Jedno od najopasnijih životnih iskustava mu je let iračkim helikopterom 1986. godine, kada je potpisao da će leteti na sopstvenu odgovornost, iznad same granice teritorijalnih voda Irana. Kao ne mnogo bezbedniji zadatak ističe Čečeniju 96. i 99. godine.
Omiljena destinacija – Avganistan.Poseta toj državi je kao da ste se vratili tri stotine godina unazad. Nema industrije, nema železničke pruge, nema kriminala. Tamo te niko neće pokrasti, ali ako vređaš islam, u stanju su da te ubiju. Vazduh je čist, odlična je klima – opisuje Lazanski i pominje da ga najviše iznenađuje činjenica da su ljudi čisti, da su im haljine (galabije) uvek kao sneg bele, iako ne mare, a i nemaju mnogo uslova za higijenu.
Najlepša godina u životu 1977. – vojska u Bitolju.Tamo sam služio vojni rok 1977. godine. Za vreme služenja vojnog roka najviše sam voleo jutarnje smene straže. Tad sam bio u najboljoj fizičkoj kondiciji, to mi je najlepši period života. Kad me neke dame pitaju zašto se knjiga zove “Jutarnja patrola”, a pošto u knjizi ima i sesa, obično kažem: “Zato što su jutarnje eekcije kod muškaraca najsnažnije. I dame su zadovoljne odgovorom – sa setom u glasu rekao je u jednom intervjuu Lazanski.
Prvi tekst koji je napisao bio je o francuskoj Legiji stranaca, a Čaušesku je svoj poslednji intervju dao baš njemu.Bio sam sa Elenom i Nikolajem na ručku, obećali su mi besplatno letovanje u njihovoj vili na Crnom moru. Ubiše ih, propade mi letovanje. Svašta sam ga pitao i o svemu je pričao, bez ljutnje. Rekao mi je: “Znam da me je Gorbačov otpisao”! Nije predosećao svoj kraj, ali u našoj ambasadi jesu. “Ovde je takva tišina, nešto će da pukne, zasigurno”, govorili su tada.
Neobičan hobi – godinama sakuplja sablje.Prva puška od drveta – poklonio mu komšija iz FočePošto je njegov otac dobio prekomandu u Foču, Miroslav je sa majkom letnje raspuste provodio u tom bosanskohercegovačkom gradu. Vreme su provodili u kući Fočaka Latifa, koji mu je poklonio prvu pušku izrezbarenu od drveta.Deda sa majčine strane bio jedan od boraca na Solunskom frontuDeda s majčine strane, Radoslav Živković bio je jedan od boraca na Solunskom frontu, a njegovo ime može se pronaći i u monografiji „100 junaka Solunskog fronta“.Ne pije, ne puši, ne obilazi kafane.Jednom prilikom za sebe je rekao: “Ja sam klasičan novinar, samo što ne pijem, ne pušim i ne obilazim kafane”.
(Espreso.rs)
