Zajedno s epidemiolozima, svega tristotinak ljudi u Hrvatskoj radi posao pronalazaka kontakata zaraženih osoba, a s obzirom na potrebe treba ih 3000.U pandemiji Covida-19 epidemiolozi rade više nego ranije i verovatno više nego iko drugi. Na primer, svakodnevno moraju odgovoriti na hiljade telefonskih poziva, sprovesti hiljade testiranja, istražiti hiljade kontakata, otkriti ko je sa kim kada popio kafu, ko je bio na čijoj svadbi, proceniti rizike, odrediti mere…Zbog svega toga padaju s nogu od umora jer bi ih za takav obim posla trebalo biti deset puta više nego što ih ima, kaže se u prilogu RTL Direkta.U Sisačko-moslavačkoj županiji, recimo, pet je epidemiologa, a zaduženi su za 170.000 stanovnika te nadziru granice.
Od 22. marta naša služba kao i sve druge službe su u takvom pogonu koji nikada nisu doživeli. Nas veže dugogodišnja saradnja sa svim zavodima u vreme rata i posleratno, sanacije terena. Vi ste tad imali određenu akciju koja je imala intenzitet i vreme trajanja. Mi sada više nemamo intenzitet, on je sve jači i jači i nema kraja”, kazala je epidemiolog Svjetlana Ančić- Birač.Ali, epidemiolozi se ne bave samo koronavirusom nego i drugim poslom. Primaju i pacijente, izlaze na teren. Zato one koji zovu mole za strpljenje jer ne stignu sve.Umor je kategorija koju mi ne smemo staviti u prvi plan. Mi smo tu da bismo ljudima omogućili sigurnost. Da su postupci koji se rade doneseni sa smislom i svrhom. Ljudima je jako teško prihvatiti preko leta da 14 dana ne idu da rade, da ne mogu na more”, rekla je Ančić-Birač.
‘Pet meseci nemamo nikakav privatni život’
Svadbe, miropomazanja, noćni klubovi žarišta su zbog kojih epidemiolozi imaju najviše posla. U proseku na jednu zaraženu osobu ide 20 onih sa kojima su bili u kontakatu. Što ih duže epidemiolozi traže, zaraza će duže trajati. Problem stvaraju i oni koji taje kontakte.Ovo je kao detektivski posao. Imate jednu osobu, ona je pozitivna i bolesna i odlazi na svadbu. Tamo je u kontaktu i onda morate pronaći ko kad i gde sa kim da pohvatate sve da se bolest ne bi proširila”, opisao je direktor Zavoda za javno zdravlje Inoslav Brkić.Ekipa RTL Direkta u pola sata nazvala je 15 dežurnih brojeva epidemiologa u 15 županija, a javilo ih se samo dvoje. To je stoga što su pretrpani poslom i jure na sto strana.
Mislim da je ovo maksimum onoga što čovek može fizički dati, a da ne živi pet meseci nikakav život privatno. Sada jedno 15 do 20 minuta nije bilo poziva. Tokom radnog dana imamo preko 50 do 100 poziva. Pre je znalo biti i preko 500 poziva. U jednom trenutku kad pričaš sa čovekom, četiri poziva imaš”, opisao je situaciju jedan epidemiolog.Kontakte zaraženih traži 300 ljudi, a trebalo bi 3000.Epidemiolog koji je u pripravnosti ne odvaja se od mobilnog čak niti nakon završetka smene.Ja ga imam i u vreme svoje smene. Uvek imaš telefon kraj uva pa da čuješ zove li te neko”, kazao je epidemiolog.Zajedno sa epidemiolozima, svega oko 300 ljudi u Hrvatskoj radi posao pronalazaka kontakata, a s obzirom na potrebe treba ih 3000. Dakle, čitav posao radi deset puta manje ljudi nego što je potrebno.
“Radi se takozvanom contact racingu, znači stavljanje kontakata zaraženih osoba u samoizolaciju i za to nama treba više ljudi nego što sad imamo da bismo mi to efikasno mogli raditi. Ljudi su iscrpljeni i jednostavno to neće fizički moći izdržati i mentalno. Trebali bi mobilisati ili studente medicine ili nekoliko stotina ljudi koji bi nam pomogli u traženju kontakata”, kaže Branko Kolarić, epidemiolog Nastavnog zavoda za javno zdravlje “Dr. Andrija Štampar”.Nema odmora, nema subota, nema nedelja. Ja sam i na bolovanju radio. Imao sam problem sa nogom, ali nema ko raditi pa sam morao od kuće. Na more neću ići ove godine jer mi smo ovde da odradimo svoj posao jer moramo biti odgovorni i u službi. Naša odgovornost i ozbiljnost je iznad ličnog”, kazao je RTL-u jedan epidemiolog.
(Espreso.rs/Net.hr)