Ovo se može završiti različitim vidovima intoksikacije, gljivičnim oboljenjima, narušavanjem imuniteta…
Lekar naturopata Viktor Hruščov, autor knjige o podmlađivanju odgovarajućom ishranom, smatra da je jedan od većih problema današnjice – hleb. Svi znamo da hleb nije isti “kao nekada” i da je pšenica u međuvremenu “probrana” tako da je u zrnima sve više glutena. Ali – nije to jedini problem. Evo šta kaže Hruščov:
“Isključio sam iz svoje ishrane (i ishrane svojih pacijenata) savremeni hleb. Stvar je u tome da, ako jedemo hleb sa kvascem, kvasac dospeva u našu krv, počinje da se razmnožava, konzumira naše vitamine, mikroelemente, belančevine. Istovremeno, on luči produkte svog življenja: toksine. Odnosno, kvasac parazitira u našem organizmu. I zato moderni hleb smatram jednim od najgorih izuma čovečanstva”.
On navodi da kvasac prilikom pečenja ulazi u “kapsule” od glutena, a u crevima se oslobađa, oštećuje sluzokožu i narušava normalnu mikrofoloru creva. “Štaviše, on ne parazitira samo u crevima, već živi i u krvnoj plazmi, i slobodno se razmnožava. Ovo se može završiti različitim vidovima intoksikacije, gljivičnim oboljenjima, narušavanjem imuniteta, što može voditi mnogim hroničnim bolestima i tumornim procesima. Čak i ako prestanemo da jedemo moderan hleb sa kvasecem – tek nakon pet godina neće više biti ćelija kvasca u u krvnoj plazmi”.
Zašto je (današnji) kvasac toliko poguban? “Do četrdesetih godina 20. veka korišćeni su kvasci sasvim drugog tipa. Oni nisu bili antagonisti ljudske simbiotičke mikroflore, odnosno, nisu ubijali korisne bakterije koje žive u debelom crevu, ali testo se dizalo 24 sata, što nije odgovaralo pekarima. Da bi intenzivirali proizvodni proces, počeli su da koriste kvasce sasvim druge vrste, koji se zvanično smatraju (to je otvorena informacija) “uslovno patogenim mikroorganizmima”, tj. takvim koji izazivaju bolesti pri određenim uslovima. U pitanju su takozvani termofilni kvasci, sa kojima testo naraste za samo sat vremena”.
Hrušlov nastavlja objašnjenje: “Termofilni kvasci, koji se danas koriste u pekarstvu, jesu antagonisti simbiotičke mikroflore čoveka. To znači da njihovo delovanje u debelom crevu ubija mikrobe koji inače proizvode vitamine, esencijalne aminokiseline, korisne biološki aktivne supstance, i potrebni su u ljudskom telu za normalno funkcionisanje, tj. za zdravlje. Postoji oko 500 vrsta kvasnih gljivica, a među najopasnije za čoveka spada njih 30. Poslednjih godina od gljivičnih infekcija boluju skoro svi, pri čemu se one ne leče apotekarskim lekovima. Po različitim procenama, rasprostranjenost mikoza obuhvata 80 posto odraslog stanovništva i 95 posto dece. U poslednjih nekoliko godina došlo je do trenda povećanja učestalosti gljivičnih infekcija ne samo kod odraslih, već i i kod dece, a posebno onih složenih, sistemskih gljivičnih infekcija.”
(Espreso.rs / Novosti)
