Rast cene nafte usled zaoštravanja situacije na Bliskom istoku mogao bi naglo da poveća prihode ruskog budžeta.
To se dogodilo nakon perioda u kojem su naftni prihodi bili gotovo prepolovljeni u odnosu na prošlu godinu, navodi Blumberg u analizi kretanja na svetskom tržištu energenata.
Prema tim procenama, ruske naftne i gasne kompanije prošlog meseca uplatile su 48 odsto manje poreza nego u istom periodu lane, pošto su obračuni rađeni na osnovu nižih cena nafte iz februara. Međutim, situacija se sada brzo menja, jer je cena ruske nafte tipa Urals, kako se navodi, porasla na raspon od 100 do 120 dolara po barelu.
Takav skok mogao bi da donese snažan rast budžetskih prihoda Moskvi i da značajno popravi finansijsku sliku države u trenutku velikih geopolitičkih potresa i neizvesnosti na energetskom tržištu.
Viša cena nafte menja računicu Moskve
Ako se rast cene nafte zadrži, ruske vlasti mogle bi da odustanu od ranije razmatranih planova za smanjenje državne potrošnje. Naprotiv, prema oceni Blumberga, u Moskvi bi mogli da razmotre i povećanje rashoda, uključujući izdvajanja za vojne potrebe, ukoliko se sukob na Bliskom istoku oduži.
To znači da bi globalna energetska kriza, umesto da oslabi ruske javne finansije, mogla da stvori potpuno suprotan efekat i dodatno ojača budžetsku poziciju Kremlja.
Urals ponovo u centru pažnje
Posebnu težinu ovoj proceni daje podatak da se upravo ruska nafta Urals vratila u zonu izuzetno visokih cena. Kada se tome doda rast geopolitičkog rizika i nestabilnost isporuka sa Bliskog istoka, postaje jasno zašto analitičari procenjuju da bi ruski budžet mogao da dobije neočekivan finansijski podsticaj.
Ukoliko se ovakav trend nastavi, Moskva bi mogla da dobije dodatni manevarski prostor za vođenje ekonomske i vojne politike, dok bi rast cene nafte još jednom pokazao koliko globalne krize mogu direktno da utiču na ruske budžetske prihode.
Informer.rs
