Iran je prošlog meseca uputio zvanično upozorenje Bugarskoj da ne dozvoli Sjedinjenim Američkim Državama korišćenje svojih aerodroma za vojne operacije protiv Teherana, što je potvrdilo Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje.
Informacija je izašla u javnost nakon što je poslanik Stanislav Balabanov objavio diplomatsku notu datiranu na 18. mart. U tom dokumentu iranske vlasti protestuju zbog prisustva američkih aviona za dopunu goriva na aerodromu “Vasil Levski” u Bugarskoj.
U noti se jasno navodi da Iran zadržava pravo da preduzme sve potrebne mere kako bi zaštitio svoj suverenitet, bezbednost i nacionalne interese, u skladu sa međunarodnim pravom.
Autentičnost dokumenta kasnije je potvrdio zamenik ministra spoljnih poslova Bugarske Marin Rajkov, koji je pokušao da smiri situaciju i naglasi da Sofija nije uključena u ratna dejstva.
- Bugarska nije u ratu. Nijedan borbeni avion ne koristi teritoriju Bugarske za učešće u vojnim operacijama. Sa Iranom održavamo normalne diplomatske odnose – izjavio je Rajkov.
Evropa okreće leđa Vašingtonu
Posle nedelja neodlučnosti i opreznih diplomatskih poruka, evropske države počele su da preduzimaju konkretne korake koji ukazuju na distanciranje od politike Donalda Trampa u ratu protiv Irana.
Španija je zatvorila svoj vazdušni prostor za američke vojne letelice uključene u operacije, dok je Italija odbila da dozvoli sletanje strateških bombardera.
Poljska je odbila zahtev SAD da pošalje sisteme protivvazdušne odbrane „Patriot“ na Bliski istok, a Francuska nije dozvolila američkim i savezničkim avionima koji prevoze vojnu opremu za Izrael da prelete preko njene teritorije.
Raskol između Evrope i SAD sve vidljiviji
Ovi potezi dolaze u trenutku kada rat u Iranu ulazi u drugi mesec, uz rast broja žrtava i sve oštriju retoriku iz Vašingtona. Donald Tramp istovremeno govori o mogućim pregovorima, ali i preti novim napadima i potencijalnim preuzimanjem kontrole nad iranskim energetskim resursima.
Za razliku od ranijih kriza, evropske zemlje sada prvi put otvoreno blokiraju konkretne vojne poteze Sjedinjenih Američkih Država, pozivajući se na međunarodno pravo i strah od šire destabilizacije regiona.
Sve jasnije se nazire dubok politički i strateški raskol između Vašingtona i dela Evrope, uz poruku da evropske države ovog puta nisu spremne da bezuslovno slede američku liniju u međunarodnim krizama.
Informer.rs
