Kupila sam haljinu u second-hand radnji za neku sitnu cenu. Nisam ni planirala ništa posebno tog dana, samo sam svratila da „ubijem vreme“. Haljina mi je odmah zapala za oko — elegantna, jednostavna, ali nekako posebna. Kada sam je probala, stajala mi je kao salivena, kao da je šivena baš za mene.
Bila sam presrećna što sam našla tako nešto za tako malo novca.
Te večeri sam odlučila da izađem. Obukla sam tu haljinu, sredila se i izašla u grad. Čim sam ušla u lokal, primetila sam da me ljudi gledaju. Ne onako kao kad neko lepo izgleda, već nekako čudno, kao da pokušavaju da se sete nečega.
U početku sam mislila da umišljam.
Ali pogledi su se nastavili. Neki su šaputali, neki su me gledali duže nego što je prijatno. Počela sam da se osećam nelagodno.
Posle nekog vremena, prišla mi je žena koju nikada ranije nisam videla. Gledala me je kao da je videla duha.
„Odakle ti to?“ pitala je tiho, pokazujući na moju haljinu.
Zbunila sam se.
„Kupila sam je danas, u jednoj radnji polovne garderobe“, odgovorila sam.
U tom trenutku, njeno lice je potpuno pobledelo.
Napravila je korak unazad.
„To… to nije obična haljina“, rekla je.
Osetila sam kako mi se stomak steže.
„Šta to znači?“ pitala sam.
Ćutala je nekoliko sekundi, kao da se dvoumi da li da mi kaže.
A onda je izgovorila rečenicu koja mi je sledila krv u žilama:
„Ta haljina je pripadala mojoj sestri.“
Zastala sam.
„Preminula je pre dve nedelje“, nastavila je tiho. „Sahranjena je u njoj.“
Nisam mogla da verujem šta čujem.
Pogledala sam haljinu na sebi, kao da je prvi put vidim.
„To nije moguće“, prošaputala sam.
„Jeste“, rekla je. „Sećam se svakog detalja. To je bila njena omiljena haljina. Nije želela ništa drugo da obuče za sahranu.“
Osetila sam kako mi srce lupa kao ludo.
Pokušala sam da racionalizujem, da nađem neko objašnjenje, ali ništa nije imalo smisla.
Kako je ta haljina završila u radnji?
Kako je moguće da sam je baš ja uzela?
Žena me je još jednom pogledala, ovaj put sa nekom tugom.
„Treba da je vratiš“, rekla je.
Te večeri sam otišla kući ranije nego što sam planirala.
Skinula sam haljinu i ostavila je na stolici.
Ali dok sam gasila svetlo i legla u krevet…
nisam mogla da se otmem osećaju da nisam bila sama u toj sobi.
