Evropska unija odlučila je da ograniči protok poverljivih informacija prema Mađarskoj zbog sve izraženijih sumnji da vlast Viktora Orbana deli osetljive podatke s Rusijom, dok evropski zvaničnici sve češće održavaju sastanke u užim formatima, potvrđeno je iz više diplomatskih izvora.Prema navodima pet evropskih diplomata i zvaničnika, formalna reakcija Brisela prema Budimpešti za sada izostaje kako ne bi uticala na predstojeće izbore u Mađarskoj zakazane za 12. april, prenosi Politiko.
Sumnje u curenje informacija dodatno su pojačane izjavama poljskog premijera Donalda Tuska, koji je javno upozorio na moguće veze između mađarskih vlasti i Moskve.
Vest da Orbanovi ljudi detaljno informišu Moskvu o sastancima Saveta EU-a ne bi trebalo nikoga da iznenadi – naveo je Tusk.
On je dodao da sumnje traju već duže vreme i da upravo zbog toga ograničava svoje istupe na sastancima.
- Dugo sumnjamo u to. To je jedan od razloga zašto se javljam za reč samo kad je to preko potrebno i govorim samo onoliko koliko je nužno – poručio je poljski premijer.
Kontakti Budimpešte i Moskve pod lupom
Dodatnu zabrinutost izazvao je izveštaj Vašington posta, prema kojem je vlada Viktora Orbana održavala bliske kontakte sa Moskvom tokom rata u Ukrajini.
Prema tim navodima, mađarski ministar spoljnih poslova Piter Sijarto navodno je tokom pauza na sastancima sa kolegama iz Evropske unije obaveštavao ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova o dešavanjima unutar EU.
Ove tvrdnje dodatno su produbile nepoverenje među članicama Unije i podstakle promene u načinu vođenja diplomatskih konsultacija.
Sastanci u manjim grupama postaju nova praksa
Zbog rastuće sumnje da Mađarska prosleđuje osetljive informacije, evropski zvaničnici sve češće organizuju sastanke u manjim grupama, umesto u formatu svih 27 članica EU.
Jedan visoki evropski zvaničnik naveo je da su upravo „manje lojalne države članice“ razlog zbog kojeg se ključni diplomatski razgovori sve češće vode u ograničenim formatima.
- Uopšteno, manje lojalne države članice glavni su razlog zašto se većina relevantne evropske diplomatije sada odvija u različitim manjim formatima – E3, E4, E7, E8, Vajmar, NB8, JEF – rekao je on.
Ovi formati podrazumevaju različite grupe evropskih država – od Vajmarskog saveza koji čine Francuska, Nemačka i Poljska, do NB8 grupe nordijskih i baltičkih zemalja, kao i Zajedničke ekspedicione snage (JEF), koju čini deset severnoevropskih država.
Nova praksa jasno ukazuje na rastuće podele unutar Evropske unije i sve veće bezbednosne izazove u kontekstu odnosa sa Rusijom i rata u Ukrajini, što dodatno komplikuje političku situaciju uoči važnih izbora u Mađarskoj.
Informer.rs
