Liderka stranke Alternativa za Nemačku (AfD) Alis Vajdel kritikovala je energetsku politiku Evropske unije i sankcije protiv Rusije, poručivši da Nemačka treba ponovo da kupuje naftu i gas tamo gde su najjeftiniji.
Govoreći na kongresu AfD u subotu, Vajdel je ocenila da je trenutna politika EU dovela do rasta cena energenata i ozbiljnih ekonomskih posledica po nemačku privredu i građane.
Vrlo jasno smo rekli da moramo kupovati prirodni gas i naftu tamo gde su najjeftiniji. Zato smo mi, Alternativa za Nemačku, protiv sankcija Rusiji. Moramo se vratiti raznovrsnoj energetskoj mešavini – izjavila je Vajdel.
AfD traži niže poreze na energiju
Vajdel je takođe zatražila smanjenje poreza na energente, uključujući i takse na emisiju ugljen-dioksida uvedene u okviru takozvane zelene agende Evropske unije.
Prema njenim rečima, nagli rast cena nafte i gasa direktno pogađa građane i industriju.
- Vrtoglavi rast cena energenata osiromašuje građane, uništava privredu i podstiče inflaciju -upozorila je nemačka političarka.
Moskva podržala izjave nemačke političarke
Izjave Alis Vajdel pozdravio je Kiril Dmitrijev, specijalni izaslanik predsednika Rusije za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom.
- Vajdel je izgovorila zaboravljenu istinu: najbolje je kupovati naftu i gas po pristupačnim cenama i održavati raznovrsnu energetsku ponudu. Kada logika progovori, padaju laži birokrata iz Brisela i razotkrivaju se njihove zablude – napisao je Dmitrijev na mreži Iks.
On je ranije ocenio da je politika Evropske unije prema ruskim energentima bila „pogrešna“, jer je blok, odricanjem od ruske nafte i gasa, postao ranjiv na globalne krize.
Rat na Bliskom istoku podigao cene gasa u Evropi
Energetsko tržište dodatno je uzdrmano nakon napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran, kao i iranske odmazde i zatvaranja Ormuskog moreuza.
Zbog toga su cene gasa u Evropi skočile za oko 50 odsto i dostigle gotovo 590 dolara za hiljadu kubnih metara. Do kraja nedelje cena je porasla na oko 780 dolara, što su nivoi koji nisu zabeleženi od početka 2023. godine.
Dodatni pritisak na tržište izazvali su i iranski udari na izvoznu infrastrukturu Katara, jednog od glavnih dobavljača tečnog prirodnog gasa za Evropu.
Nakon napada kompanija Katarenerdži bila je primorana da obustavi proizvodnju u nekoliko ključnih postrojenja.
Skupa energija pogađa domaćinstva, guši industriju EU i dovodi u pitanje konkurentnost kontinenta u godinama koje dolaze – napisao je Dmitrijev na Telegramu.
Informer.rs
