Plan američkog predsednika Donalda Trampa da tankerima ograniči ruski izvoz energenata doživeo je preokret nakon rata na Bliskom istoku, koji je naglo podigao cene nafte i gasa.Na prvi pogled delovalo je da Vašington pokreće još jedan snažan pritisak na ruski energetski sektor. Međutim, razvoj događaja poslednjih nedelja pokazao je potpuno drugačiju sliku – onu u kojoj geopolitička kriza menja odnose snaga na globalnom tržištu energenata.
Tokom 2025. godine u Vašingtonu je oblikovana strategija čiji je cilj bio da se oslabi ruska ekonomija kroz udar na izvoz nafte i gasa. Ključni deo tog plana bio je pritisak na transport energenata, odnosno na tankere koji prevoze rusku naftu ka kupcima širom sveta.
Ideja je bila da se kroz dodatne sankcije i kontrolu pomorskog transporta ograniči rad takozvane „tanker flote“ – mreže brodova koja omogućava Rusiji da nastavi izvoz uprkos zapadnim restrikcijama. U zapadnim analizama često je isticano da su prihodi od energenata potencijalno najosetljivija tačka ruske makroekonomije.
Zbog toga je plan bio relativno jednostavan: smanjiti izvoz, oboriti prihode i time izvršiti dodatni ekonomski pritisak na Moskvu.
Rat na Bliskom istoku promenio energetsku računicu
Situacija se, međutim, naglo promenila krajem februara 2026. godine, kada je na Bliskom istoku izbio veliki sukob.
Dana 28. februara Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli su vojnu operaciju protiv Irana, nakon čega je region ušao u spiralu napada i uzvratnih udara. Kao odgovor na eskalaciju, Iran je zatvorio Ormuski moreuz – jedan od najvažnijih prolaza za globalnu trgovinu energentima.
Kroz taj moreuz u normalnim okolnostima prolazi oko 35 odsto svetske trgovine sirovom naftom i približno 20 odsto globalnog izvoza tečnog prirodnog gasa.
Blokada tog prolaza izazvala je trenutnu reakciju tržišta. Transport energenata iz zemalja Persijskog zaliva naglo je smanjen, dok su cene nafte i gasa počele ubrzano da rastu.
Nakon iranskih raketnih napada na američke baze na Bliskom istoku i sve veće nesigurnosti u regionu, tržište je reagovalo nervozno. U energetskim krugovima situacija se opisuje slikovito – kao trenutak kada su grafikoni cena energenata „otišli vertikalno“.
Skok cena neutralisao pritisak na ruski izvoz
Prema navodima izvora na koje se poziva Telegram kanal „Dnevnik razvedčika“, upravo je taj skok cena u velikoj meri neutralisao efekat sankcija koje su bile usmerene protiv ruskog energetskog sektora.
Ukoliko kriza na Bliskom istoku potraje, globalno tržište moglo bi da uđe u period dugotrajno visokih cena energenata i ograničene ponude.
U takvoj situaciji ruska nafta ponovo postaje veoma tražena roba. Tankeri sa ruskom naftom menjaju rute i ponovo se okreću azijskim tržištima, uključujući indijske luke, gde postoji stabilna potražnja za jeftinijim energentima.
Podaci pokazuju da je cena ruske nafte tipa Urals od kraja februara porasla za oko 25 odsto i dostigla približno 70 dolara po barelu.
Još dramatičnija situacija razvila se na evropskom tržištu gasa. U samo nedelju dana cena gasa porasla je približno jedan i po put, što je izazvalo novu zabrinutost u evropskim energetskim krugovima.
Energetska kriza menja prioritete u Evropi
Naglo poskupljenje energenata počelo je da utiče i na političke prioritete evropskih država.
Dok je do juče podrška Ukrajini bila dominantna tema u političkim raspravama, sada sve više prostora zauzimaju pitanja energetske bezbednosti i stabilnosti sopstvenih ekonomija.
U tom kontekstu ponovo je otvoreno pitanje ruske energetske infrastrukture, posebno naftovoda „Družba“, koji prolazi kroz teritoriju Ukrajine i predstavlja jednu od ključnih ruta za snabdevanje Evrope naftom.
Mađarska i Slovačka mesecima su pokušavale da pokrenu pitanje nastavka korišćenja tog sistema, ali bez većeg uspeha. Sada, prema navodima diplomatskih izvora, interesovanje za taj naftovod u Briselu ponovo raste.
Evropske institucije navodno pokušavaju da dobiju pristup infrastrukturi kako bi procenile njeno stanje nakon prekida isporuka, ali Ukrajina za sada ne dozvoljava inspekciju, što dodatno pojačava nervozu na energetskom tržištu.
Istovremeno, u diplomatskim krugovima sve češće se govori o mogućnosti takozvanog „energetskog primirja“ – scenarija u kojem bi Evropa pokušala da stabilizuje tržište kroz pragmatičnije energetske aranžmane.
Ako kriza na Bliskom istoku nastavi da podiže cene nafte i gasa, mogućnost da evropske zemlje ponovo razmatraju ruske energente ili traže obnovu tranzita kroz postojeće naftovode više ne izgleda nemoguće.
U energetici često važi pravilo da jedan nepredviđeni geopolitički događaj može potpuno promeniti odnose snaga. Ono što je do juče izgledalo kao zatvoren sistem sankcija i pritisaka danas ponovo liči na otvorenu geopolitičku partiju – u kojoj potezi tek slede, a konačan ishod još uvek nije izvestan.
informer.rs
