Kineske privatne rafinerije preuzele su rusku naftu koju su indijske kompanije počele da odbijaju, čime su praktično preusmerile tok globalne trgovine energentima i ublažile pad ruske prodaje na azijskom tržištu.
Nakon što su pojedine indijske rafinerije smanjile kupovinu ruske nafte pod pritiskom Zapada, tankeri su mesecima kružili Indijskim okeanom bez jasnog kupca. Međutim, u februaru je došlo do naglog obrta – kineske kompanije počele su da otkupljuju te količine, pretvarajući geopolitički pritisak u poslovnu priliku.
Skok isporuka ruske nafte u Kinu
Prema podacima o praćenju brodova, koje prenosi Blumberg, isporuke ruske nafte u kineske luke dostigle su 2,09 miliona barela dnevno u prvih 18 dana februara. To je značajan rast u odnosu na januar, kada je izvoz iznosio 1,72 miliona barela dnevno, kao i na decembar sa 1,39 miliona barela dnevno
Taj rast je, prema procenama analitičara, u potpunosti nadoknadio smanjenje isporuka Indiji, koja je prethodnih godina bila najveći kupac ruske nafte transportovane tankerima.
U pozadini preraspodele stoje i politički faktori. Sjedinjene Američke Države prošle godine uvele su sankcije prema ruskim energetskim gigantima „Lukoilu“ i „Rosnjeftu“, a istovremeno su vršile pritisak na Nju Delhi da smanji uvoz ruske nafte.
Ubrzo nakon toga Vašington i Nju Delhi postigli su trgovinski dogovor, a predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će Indija ispuniti njegov zahtev. Iako iz Indije nije stigla zvanična potvrda, deo rafinerija zaista je obustavio kupovinu ruskih sorti.
Popusti menjaju računicu
U praznini koja je nastala, kineske rafinerije, posebno privatne kompanije iz provincije Šandong, preuzele su inicijativu. Među njima se ističe Šandong Julong Petrohemikal, koji je od leta počeo da otkupljuje problematične terete ruske sorte „Urals“.
Prema navodima Blumberga, kineske kompanije su u kratkom periodu kupile najmanje deset pošiljki, a kompleks Šandong Julong postao je najveći kupac „Uralsa“ u Kini.
Ključni motiv za pojačanu kupovinu jesu značajni popusti. Diskont na rusku naftu dostiže i do 12 dolara po barelu, što u uslovima visoke volatilnosti tržišta predstavlja ogromnu konkurentsku prednost.
- Kina trenutno ima snažan podsticaj da uvozi rusku naftu, jer je praktično kupac poslednje instance za svaku količinu koja ostane bez tržišta – izjavio je viši analitičar tržišta nafte iz kompanije Sparta Commodities, Džun Go.
Nova energetska mapa Azije
Aktuelni razvoj događaja pokazuje da globalna trgovina energentima brzo pronalazi alternativne pravce. Kada jedan veliki kupac odstupi, drugi zauzima njegovo mesto – posebno ako su uslovi povoljni.
Ostaje otvoreno pitanje da li je reč o privremenoj preraspodeli ili dugoročnom pomeranju energetskih tokova između Moskve, Nju Delhija i Pekinga. U svetu nafte, geopolitičke odluke i cenovni popusti često imaju veći uticaj od političkih poruka, a tokovi se menjaju brže nego što tankeri stignu do sledeće luke.
Informer.rs
