Siromašan sam, živim skromno i radim dva posla da sastavim kraj s krajem, ali bio sam presrećan kad me je najbolji drug pitao da mu budem kum na svadbi. Znali smo se od detinjstva, delili sve — od sendviča u školi do prvih plata. Za mene je to bilo kao da me pita brat.
Istina, znao sam da ne mogu da pratim njihov stil života. Oni su već planirali kredit, stan, veliku svadbu, putovanja… a ja sam razmišljao kako da skupim za odelo i poklon. Radio sam dodatno, pozajmio nešto novca, samo da se pojavim kako dolikuje. Nisam hteo da ga obrukam.
Pomagao sam mu oko svega — muzika, restoran, fotograf, raspored gostiju. Hteo sam da sve bude savršeno za njega.
Dan pred svadbu otišao sam do sale ranije da proverim dekoraciju. Dok sam prolazio hodnikom, čuo sam glasove iz jedne prostorije. Prepoznao sam njih.
Ona je plakala.
Zastao sam, nisam hteo da slušam, ali čuo sam svoje ime.
Govorio je da je sve spremno, da je samo još kum bitan da dođe ranije. A ona je kroz suze rekla:
„Ne razumem zašto mora baš on da ti bude kum… ljudi će gledati. Nema para, jedva sastavlja kraj s krajem. Sramota me je da na svadbi svi vide koliko je siromašan.“
Kao da me neko udario u stomak. Stajao sam iza vrata i nisam znao gde da gledam. Prvi put sam se osetio kao teret u nečijem najvažnijem danu.
Ona je nastavila da govori kako želi „dostojanstvenu svadbu“, kako će ljudi pričati, kako kum treba da bude neko „na nivou“.
A moj drug je tada rekao nešto što nikad neću zaboraviti:
„On je jedini koji je bio uz mene kad nisam imao ništa. Ako nekome smeta kakav je moj kum, onda nekome smetam i ja.“
Nastao je muk. Ja sam tiho otišao, da me ne vide.
Sutradan sam ga pitao nasamo da li je siguran da želi da ja budem kum. Rekao sam mu da mogu da se povučem, da ne pravim problem.
Pogledao me kao da sam lud i rekao:
„Pare ne biraju kuma. Život bira. A mene je život naučio da si ti moj čovek.“
Na svadbi sam stajao pored njega u najskupljem odelu koje sam ikad kupio — i prvi put u životu nisam se osećao siromašno.
Danas, godinama kasnije, oni imaju porodicu i kad god se setimo tog dana, on uvek kaže isto:
„Da sam tada birao po novcu, izgubio bih najboljeg prijatelja.“
Tada sam shvatio da siromaštvo nije kad nemaš para… nego kad nemaš ljude koji stoje uz tebe.
