Island razmatra mogućnost da već u avgustu održi glasanje o nastavku pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, tvrde dva izvora upoznata sa pripremama za potencijalni povratak zemlje u proces evrointegracija.
Ova informacija dolazi u trenutku kada proširenje Evropske unije ponovo dobija na značaju, prenosi Politiko.
Ubrzanje rokova usled geopolitičkih tenzija
Vladajuća koalicija u Rejkjaviku obećala je da će do 2027. godine organizovati referendum o nastavku pristupnih pregovora, koje je prethodna vlada zamrznula 2013. godine.
Međutim, vremenski okvir se, po svemu sudeći, ubrzava zbog geopolitičkih previranja, odluke Vašingtona o uvođenju carina Islandu, kao i izjava američkog predsednika Donalda Trampa o mogućoj aneksiji Grenlanda.
Očekuje se da islandski parlament u narednim nedeljama objavi datum glasanja, navode izvori koji su želeli da ostanu anonimni. Odluka dolazi nakon niza poseta evropskih zvaničnika Islandu i sastanaka islandskih predstavnika u Briselu.
Ukoliko građani Islanda na referendumu glasaju „za“, zemlja bi mogla da postane članica Evropske unije pre ostalih kandidata, rekao je jedan od sagovornika.
Jačanje odnosa sa Briselom
- Debata o proširenju se menja – izjavila je za Politiko evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja se prošlog meseca u Briselu sastala sa ministarkom spoljnih poslova Islanda Torgerdur Katrin Gunarsdotir.
- Sve više je reč o bezbednosti, pripadnosti i očuvanju naše sposobnosti da delujemo u svetu u kojem se nadmeću različite sfere uticaja. To je pitanje za sve Evropljane – naglasila je ona.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sastala se prošlog meseca u Briselu sa islandskom premijerkom Kristun Frostadotir i poručila da partnerstvo dve strane „donosi stabilnost i predvidljivost u nestabilnom svetu“.
Fon der Lajen, koja je Island posetila u julu prošle godine, planira novu posetu arktičkom regionu u martu.
Američki faktor kao dodatni podsticaj
Razgovori o produbljivanju odnosa sa Islandom započeli su još pre povratka Donalda Trampa u Belu kuću. Jedan zvaničnik EU potvrdio je da je Brisel već tada posvećivao više pažnje ovoj strateški važnoj zemlji.
Ipak, pojačane poruke iz Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i izjavu Bilija Longa, kandidata Donalda Trampa za ambasadora u Islandu, da bi ta zemlja mogla da postane 52. američka savezna država, dodatno su povećale osećaj hitnosti.
- Činjenica da je Island četiri puta pomenut u Trampovom govoru u Davosu, dok je govorio o Grenlandu, svakako je privukla pažnju“, rekao je jedan evropski zvaničnik, dodajući da to „ne može da ne zabrine malu zemlju“.
Od zamrzavanja kandidature do novog početka
Island je zahtev za članstvo u Evropskoj uniji podneo 2009. godine, na vrhuncu finansijske krize, kada su propale tri najveće komercijalne banke u zemlji. Međutim, u decembru 2013. godine pregovori su zamrznuti, dok se privreda oporavljala, a ekonomisti upozoravali na moguću krizu evrozone.
U martu 2015. godine Rejkjavik je zvanično zatražio da se Island više ne smatra zemljom kandidatom.
Tokom protekle decenije geopolitička situacija se značajno promenila. Island nema sopstvenu vojsku, ali ima strateški položaj u severnom Atlantiku i bezbednost zasniva na članstvu u NATO i bilateralnom odbrambenom sporazumu sa SAD iz 1951. godine. Ova realnost, uz ekonomske faktore, utiče i na javno mnjenje, a ankete pokazuju rast podrške članstvu u EU.
Ribarstvo kao ključna prepreka
Ipak, put do članstva nije jednostavan.
- Proces pristupanja mogao bi da se suoči sa ozbiljnim unutrašnjim političkim preprekama – izjavio je za Politiko bivši predsednik Islanda Gudni Torlacijus Johaneson.
Najveći sporni problem ostaju ribolovne kvote, koje su od presudnog značaja za islandsko gospodarstvo i bile su glavna prepreka u prethodnim pregovorima.
- Na kraju se sve svodi na ribu — to je oduvek bio problem – rekao je jedan zvaničnik EU.
Situacija se donekle promenila nakon izlaska Velike Britanije iz EU. London i Rejkjavik su decenijama imali napete odnose zbog ribarstva, što je kulminiralo takozvanim „bakalarskim ratovima“ od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka. Tokom prethodnih pregovora tenzije su ponovo porasle zbog ulova skuše i pretnji trgovinskim sankcijama. Nakon Bregzita, taj problem bi mogao biti manje izražen.
Mogućnost bržeg završetka pregovora
Ukoliko Island odluči da obnovi pregovore, proces bi mogao da napreduje relativno brzo. Zemlja je članica Evropskog ekonomskog prostora i Šengenskog područja, a veliki deo zakonodavstva već je usklađen sa evropskim standardima. Pre zamrzavanja pregovora 2013. godine Island je zatvorio
Informer
