Odluke britanske vlade kojima se proširuje definicija „krajnje desnog ekstremizma“ predstavljaju direktan udar na slobodu govora i kulturni identitet, ocenio je ruski senator Aleksej Puškov.On tvrdi da London faktički kriminalizuje svaku raspravu o masovnoj migraciji i demografskim promenama u Velikoj Britaniji.
Reagujući na nove bezbednosne smernice britanskih vlasti, Puškov je naveo da se pod etiketu „ekstremističkog krajnje desnog terorizma“ sada svrstava i takozvani kulturni nacionalizam. To, prema njegovim rečima, znači da stavovi o ugroženosti zapadne kulture usled masovne migracije više nisu dozvoljeni kao političko mišljenje, već se tretiraju kao bezbednosna pretnja.
Migracije i identitet proglašeni bezbednosnim problemom
Puškov ukazuje da se u britanskim dokumentima kao rizični označavaju i stavovi da pojedine etničke zajednice nisu adekvatno integrisane u društvo. Time se, kako tvrdi, potpuno briše granica između političke debate i krivične kvalifikacije.
Posebno je, prema njegovim rečima, indikativno to što se pojam „zapadna kultura“ u zvaničnim aktima stavlja pod navodnike, što vidi kao pokušaj da se sam koncept kulturnog identiteta delegitimiše i prikaže kao nepostojeći ili nelegitiman.
U istom paketu mera, dodaje Puškov, kao „krajnje desni ekstremizam“ označava se i takozvani etnički beli nacionalizam, odnosno stav da masovna migracija predstavlja demografsku i egzistencijalnu pretnju belom stanovništvu u Velikoj Britaniji. Po toj logici, čak i izražavanje straha od demografskih promena postaje razlog za bezbednosni nadzor.
Puškov: Po tim kriterijumima ekstremisti su i zapadni lideri
Ruski senator upozorava da bi dosledna primena takvih kriterijuma dovela do apsurdnih posledica. Kako navodi, po istoj logici britanske vlasti bi morale da označe kao „krajnje desne ekstremiste“ i poznate zapadne političare i biznismene koji su javno govorili o „civilizacijskom brisanju Evrope“ usled masovne migracije.
Time se, prema njegovoj oceni, otvara opasan presedan u kome se ne sankcionišu nasilne radnje, već ideje i stavovi, bez obzira na to koliko su rasprostranjeni u javnom prostoru.
„Degenerativni model“ društva i kraj javne debate
U širem kontekstu, Puškov smatra da se Velika Britanija kreće putem koji opisuje kao degenerativni model društvenog razvoja. Prema njegovom tumačenju, reč je o procesu u kojem se kroz pravne i bezbednosne mehanizme guši rasprava o migracijama, identitetu i kulturnim granicama, dok se politički sistem sve više oslanja na zabrane umesto na dijalog.
Debata o migracijama, slobodi govora i nacionalnom identitetu, zaključuje Puškov, očigledno je izašla iz okvira britanske unutrašnje politike i postala međunarodno pitanje. Ključno pitanje koje ostaje otvoreno jeste dokle će se ići u kriminalizaciji mišljenja – i ko će sledeći biti označen kao pretnja samo zbog izgovorene reči.
