Ajkula je prvi put snimljena kamerom u gotovo zaleđenim dubinama Antarktika, što je iznenadilo naučnike koji su dugo smatrali da ajkule ne obitavaju u tim vodama.
Na snimku se vidi nespretna psina bačvastog tela, procenjene dužine između tri i četiri metra, kako se lenjo kreće pustim morskim dnom, preduboko da bi ga obasjale sunčeve zrake. Ovo otkriće dovodi u pitanje dosadašnja saznanja o životu u najhladnijem svetskom okeanu, javlja CNN.
Neočekivano otkriće
Istraživač Alan Jamieson izjavio je ove nedelje da je prizor bio potpuno neočekivan. Ajkula, snimljena još u januaru 2025. godine, značajan je primerak. „Otišli smo tamo ne očekujući da ćemo videti ajkule, jer opšte je pravilo da ih na Antarktiku nema“, rekao je Jamieson. „I nije čak ni mala. To je grdosija od ajkule. Te životinje su pravi tenkovi“, dodao je.
Kamera kojom upravlja Istraživački centar za duboko more Minderoo-UWA, koji istražuje život u najdubljim delovima svetskih okeana, bila je postavljena kod Južnih Šetlandskih ostrva, u blizini Antarktičkog poluostrva. To je područje duboko unutar granica Antarktičkog okeana, poznatog i kao Južni okean, koji se definiše kao područje južno od 60. paralele. Ajkula se nalazila na dubini od 490 metara, gde je temperatura vode iznosila gotovo zaleđenih 1,27 stepeni Celzijusa. U kadru se vidi i raža, nepomično na morskom dnu, ali njena pojava nije bila iznenađenje jer je poznato da se njihov raspon proteže toliko južno.
Jamieson, osnivač i direktor istraživačkog centra sa Univerziteta Zapadne Australije, rekao je da nije uspeo da pronađe nijedan zapis o drugoj ajkuli pronađenoj u Antarktičkom okeanu.
Naučnici iznenađeni
Peter Kyne, biolog za očuvanje sa Univerziteta Čarls Darvin, nezavisan od istraživačkog centra, složio se da ajkula nikada ranije nije zabeležena tako daleko na jugu. „Ovo je sjajno. Ajkula je bila na pravom mestu, kamera je bila na pravom mestu i tako je nastao ovaj odličan snimak“, rekao je Kyne, dodajući da je otkriće „prilično značajno“.
Kyne je napomenuo da bi klimatske promene i zagrevanje okeana potencijalno mogli terati ajkule u hladnije vode južne hemisfere, ali su podaci o promenama raspona vrsta u blizini Antarktika ograničeni zbog udaljenosti regiona. Rekao je i da su spore polarne psine možda dugo bile na Antarktiku, a da ih niko nije primetio. Jamieson je objasnio da je snimljena ajkula održavala dubinu od oko 500 metara jer je to najtopliji sloj u jako stratifikovanim vodama Antarktičkog okeana. On pretpostavlja da i druge antarktičke ajkule žive na istoj dubini, hraneći se lešinama kitova, džinovskih lignji i drugih morskih stvorenja koja tonu na dno.
(Espreso/Index)
