Administracija američkog predsednika Donalda Trampa nalazi se znatno bliže velikom ratu na Bliskom istoku nego što većina Amerikanaca shvata, a sukob bi mogao da počne vrlo brzo, navode izvori upoznati sa razmatranjima u Vašingtonu.
Prema tim informacijama, eventualna američka vojna operacija protiv Irana ne bi bila ograničena akcija, već masivna, višenedeljna kampanja koja bi po obimu i intenzitetu više ličila na klasičan rat nego na prošlomesečnu preciznu operaciju SAD u Venecueli, piše američki Aksios.
Široka američko-izraelska operacija
Izvori ističu da bi se gotovo sigurno radilo o zajedničkoj američko-izraelskoj kampanji, znatno šireg obima i sa ozbiljnijim posledicama po iranski režim nego tokom izraelski vođenog dvanaestodnevnog rata u junu prošle godine, kada su se Sjedinjene Američke Države naknadno uključile kako bi uništile iranska podzemna nuklearna postrojenja.
Takav rat imao bi dramatične posledice po ceo region i ostavio dubok trag na preostale tri godine Trampovog predsedničkog mandata. Ipak, zbog zaokupljenosti Kongresa i javnosti drugim temama, u SAD gotovo da ne postoji ozbiljna javna rasprava o mogućoj vojnoj intervenciji koja bi mogla da postane najznačajnija na Bliskom istoku u poslednjih deset godina.
Od ivice udara do vojne eskalacije
Američki predsednik Donald Tramp bio je, prema navodima izvora, veoma blizu odluke da napadne Iran početkom januara, nakon nasilnog gušenja protesta u toj zemlji, tokom kojih su, prema procenama, stradale hiljade demonstranata.
Foto: Shutterstock/Tanjug/AP
Kada je tadašnji prozor za akciju zatvoren, administracija je prešla na dvostruku strategiju: paralelne nuklearne pregovore uz istovremeno masovno gomilanje vojne sile u regionu. Odlaganjem odluke i koncentrisanjem ogromnih snaga, Tramp je podigao očekivanja o tome kako bi eventualna operacija izgledala ukoliko dogovor ne bude postignut. U ovom trenutku, ocenjuju izvori, takav dogovor deluje malo verovatno.
Pregovori u Ženevi bez proboja
Trampovi savetnici Džared Kušner i Stiv Vitkof sastali su se u utorak u Ženevi sa iranskim šefom diplomatije Abasom Aragčijem, a razgovori su trajali oko tri sata.
Iako su obe strane saopštile da je ostvaren „izvestan napredak“, razlike ostaju duboke, a američki zvaničnici ne kriju pesimizam da bi mogle biti prevaziđene. Potpredsednik Džej Di Vens izjavio je za Foks njuz da su razgovori „u nekim aspektima prošli dobro“, ali da je „u drugim bilo jasno da je predsednik postavio crvene linije koje Iranci još nisu spremni da prihvate i razrade“.
BREAKING: Axios reports that the Trump administration is 'closer to a major war in the Middle East than most Americans realize' and that 'it could begin very soon' pic.twitter.com/KGzwDAWtI2
— The Spectator Index (@spectatorindex) February 18, 2026
On je naglasio da Tramp i dalje želi dogovor, ali i da bi mogao da zaključi da je diplomatija „dostigla svoj prirodni kraj“.
Ogromno vojno gomilanje
Američko vojno prisustvo u regionu već je naraslo do nivoa bez presedana. Trampova armada sada uključuje dva nosača aviona, više od deset ratnih brodova, stotine borbenih aviona i više sistema protivvazdušne odbrane, dok deo te tehnike još pristiže.
Više od 150 vojnih transportnih letova prebacilo je oružje i municiju na Bliski istok, a samo u poslednja 24 sata ka regionu je upućeno dodatnih 50 lovaca – F-35, F-22 i F-16.
Pritisak bez prostora za povlačenje
Prema ocenama izvora, dugogodišnje zatezanje odnosa sa Iranom učinilo je da je američka javnost postala gotovo ravnodušna. Ipak, rat bi mogao da izbije brže i u mnogo većem obimu nego što se to trenutno percipira.
Masivno vojno i retoričko zaoštravanje čini da se Tramp teško može povući bez ozbiljnih ustupaka Irana u vezi sa njegovim nuklearnim programom. Njegovi saradnici ne doživljavaju ovakvo raspoređivanje snaga kao blef, a takav pristup, prema njihovim rečima, nije u skladu sa Trampovim karakterom.
Dani, a ne meseci
Izraelska vlada, koja zagovara maksimalistički scenario – uključujući promenu režima, ali i udare na iranski nuklearni i raketni program – već se priprema za ratni scenario u narednim danima, navode dvojica izraelskih zvaničnika.
Pojedini američki izvori smatraju da će Vašingtonu biti potrebno nešto više vremena. Senator Lindzi Grejem izjavio je da bi udari mogli da uslede za nekoliko nedelja, ali drugi upozoravaju da bi rok mogao biti znatno kraći.
- Šef gubi strpljenje. Neki ljudi oko njega upozoravaju ga da ne ide u rat sa Iranom, ali mislim da postoji 90 odsto šanse da ćemo u narednim nedeljama videti stvarnu vojnu akciju – rekao je jedan Trampov savetnik.
Rat bliži od diplomatije
Nakon poslednje runde razgovora, američki zvaničnici poručili su da Iran ima rok od dve nedelje da se vrati sa detaljnim predlogom. Sličan dvonedeljni rok Bela kuća postavila je i 19. juna prošle godine, kada je Tramp trebalo da odluči između nastavka pregovora ili udara – da bi samo tri dana kasnije pokrenuo operaciju „Midnight Hammer“.
Za sada nema naznaka diplomatskog proboja sa Teheranom. Istovremeno, sve je više signala da je veliki rat na Bliskom istoku pitanje bliske budućnosti, a ne daleke pretnje.
Informer
