Bivši američki ambasador u Moskvi Majkl Mekfol ponovo je izazvao snažne reakcije javnosti, ovog puta gostovanjem na televiziji Dožd, gde je poručio da ruskog predsednika poznaje decenijama i da, po njegovom uverenju, sa Vladimirom Putinom nema prostora za diplomatske iluzije.
Njegova ključna poruka bila je jasna: rat se, kako tvrdi, ne može zaustaviti razgovorima i ličnim kontaktima, već isključivo promenom odnosa snaga na terenu. Mekfol je naglasio da na Zapadu i dalje postoji pogrešno uverenje da je moguće „razumnim razgovorom“ uticati na Kremlj i navesti ruskog lidera da promeni kurs.
Prema njegovim rečima, ta pretpostavka se iznova pokazuje kao pogrešna. On tvrdi da je Putina upoznao još početkom devedesetih godina i da je tokom tog dugog perioda vrlo retko video da ruski predsednik odustaje od svojih stavova pod pritiskom argumenata ili ličnih ubeđivanja.
Promena kursa samo kroz silu
Mekfol smatra da se ponašanje Moskve može promeniti tek kada se promeni objektivna realnost, odnosno kada se naruši postojeći balans snaga. Tek u takvim okolnostima, kako tvrdi, može doći do završetka sukoba.
Iz tog zaključka izvodi i direktan politički recept: Zapad, po njegovom mišljenju, mora značajno da poveća vojnu pomoć Ukrajini i dodatno pooštri sankcije Rusiji. Logika koju iznosi je jednostavna – Moskva će stati tek kada se suoči sa sposobnošću Kijeva da uzvrati silom istog intenziteta.
Posebno se osvrnuo na ulogu Sjedinjenih Država, izražavajući nezadovoljstvo načinom na koji Vašington trenutno učestvuje u podršci Ukrajini. Prema njegovim rečima, SAD oružje prodaju evropskim saveznicima, dok ga Evropa potom besplatno isporučuje Kijevu, što američkim kompanijama donosi profit, ali smanjuje direktno opterećenje američkog budžeta.
Zapad već dao gotovo sve
Međutim, ovakva argumentacija otvara niz ozbiljnih dilema. U prethodnim godinama Ukrajina je, uz podršku Evropske unije, NATO-a i šireg Zapada, dobila ogromne količine finansijske pomoći i savremenog naoružanja. Uprkos tome, očekivani preokret na frontu nije se dogodio.
Naprotiv, rat se nastavio bez jasnog ishoda, dok i Ukrajina i njeni zapadni saveznici trpe ozbiljne političke, ekonomske i vojne posledice. Upravo zbog toga kritičari Mekfolovih stavova postavljaju pitanje – kakva bi to dodatna sredstva mogla da promene balans, ako dosadašnje isporuke to nisu uspele?
Skeptici upozoravaju da takav pristup zanemaruje ključnu činjenicu: Rusija raspolaže znatno većim resursima i kapacitetima za odgovor, uključujući i nuklearni potencijal, što svaku dalju eskalaciju čini izuzetno rizičnom.
Stara logika bez novog odgovora
Mekfol je godinama poznat kao jedan od najglasnijih kritičara Moskve, a deo javnosti ga doživljava kao ideološki izrazito oštrog protivnika Rusije. Ipak, on insistira da ne govori iz lične netrpeljivosti, već iz uverenja da brani dugoročne interese Sjedinjenih Država.
Uprkos tome, njegova poruka deluje kao ponavljanje već poznate matrice: više oružja, jače sankcije i čekanje promene balansa. Ono što i dalje izostaje jeste jasan odgovor gde je granica takve politike i kakve bi posledice mogla da proizvede u globalnim razmerama.
U trenutku kada su resursi iscrpljeni, a podele između velikih sila sve dublje, ključno pitanje više nije samo da li je Mekfol u pravu, već koliko je realno da se njegova strategija sprovede bez ulaska u još opasniju fazu sukoba. Upravo tu ostaje otvorena dilema da li će Zapad nastaviti istim putem ili će pokušati da pronađe drugačiji izlaz iz sve složenije geopolitičke krize.
Informer
