Otišlo par drugova iz Beograda da rade sezonu na primorju u Hrvatskoj, pa kako sam čuo da se lepo zarađuje, rešim i ja prošlog leta da odem bez nekog posebnog plana. Rekoh sebi, snaći ću se tamo, naći ću posao na licu mesta, kao i svi. Spakovao ranac, malo para za start i pravac more.
Prvih par dana sam samo obilazio lokale, restorane, pitao za posao, ostavljao broj. Svuda ista priča — „popunjeno“, „javićemo“, „treba iskustvo“. Pare se topile, nervoza rasla. Jednog dana, već polumrtav od sunca i razočaranja, uđem u jedan lokal u maloj ulici, sednem za šank i objasnim čoveku da sam iz Srbije, da sam došao da radim i da mi treba bilo kakav posao.
Vlasnik, Hrvat, pogleda me par sekundi bez reči. U glavi već spremam priču kako ću da ustanem i odem kad me odbije.
A on kaže:
„Ako hoćeš da radiš, počni večeras.“
Mislio sam da se šali. Pitam šta treba. Kaže — sve pomalo: šank, konobarisanje, istovar, šta god treba. Plata korektna, smeštaj iznad lokala, obrok uključen. Nisam ni pregovarao, rekao sam samo „može“.
Krenem da radim i stvarno — ljudi korektni, gosti normalni, plata stiže na vreme. Posle par dana već me svi upoznali, zovu me po imenu, zezaju me, pitaju za Beograd. Polako sam se opustio i pomislio kako sam imao sreće da naletim baš na tog čoveka.
Posle nekih mesec dana, jedne večeri kad smo zatvarali lokal, sednemo nas dvojica na pivo. Pitam ga iskreno zašto je mene, stranca bez iskustva i bez papira, zaposlio odmah.
Nasmeje se i kaže:
„Pre mnogo godina ja sam otišao u Beč bez para i bez plana, isto kao ti sad. Ušao sam u jedan restoran i rekao gazdi da sam iz Hrvatske i da tražim posao. Gazda je bio Srbin. Nije me pitao ništa — samo je rekao ‘počinješ večeras’. Dao mi je posao, smeštaj i šansu kad mi je najviše trebala.“
Zastane, pogleda me i doda:
„Nikad nisam uspeo da mu vratim. Zato kad god vidim nekog ko dođe sam, bez plana, setim se njega. Sad samo pokušavam da vratim na neki način.“
U tom trenutku mi je sve bilo jasno. Tog leta sam zaradio pare, ali sam dobio i nešto mnogo važnije — dokaz da dobro koje neko učini ne nestaje, nego samo putuje dok ne nađe način da se vrati.
