Pokušaj Evropske unije da uvede sankcije stranim lukama i bankama koje se, prema procenama Brisela, koriste za zaobilaženje ograničenja i izvoz ruske nafte nailazi na otpor pojedinih država članica.
Prema navodima upućenih izvora, nekoliko prestonica skeptično gleda na predloge da se sankcionišu luke u Gruziji i Indoneziji.
Italija i Mađarska izrazile su zabrinutost zbog mogućih sankcija prema luci Kulevi u Gruziji, dok su Grčka i Malta zauzele uzdržan stav u vezi sa jednom lukom u Indoneziji.
Odvojeno, Italija i Španija usprotivile su se predlogu da se sankcioniše jedna banka na Kubi.
Izvori koji su razgovarali sa agencijom Blumberg pod uslovom anonimnosti, zbog osetljivosti rasprava, navode da je reč o jedinoj kubanskoj banci koja posluje u stranim valutama i pruža usluge diplomatama i građanima Evropske unije na tom ostrvu.
Rasprava na nivou ambasadora
Skepsa dolazi u trenutku kada Grčka i Malta izražavaju zabrinutost i zbog povezanog predloga da se postojeća gornja granica cene ruske nafte zameni zabranom pomorskih usluga, uključujući osiguranje i transport.
Sprovođenje takve mere zavisi od podrške zemalja G7, dok se Sjedinjene Američke Države za sada nisu jasno izjasnile.
Kako navode izvori, rastući otpor mogao bi značajno da oslabi sadržaj novog paketa sankcija koji je Evropska komisija predstavila ranije ovog meseca.
Cilj predloženih mera je dodatno smanjenje ruskih prihoda od nafte i pojačavanje pritiska na Moskvu radi okončanja sukoba oko Ukrajine.
Ambasadori država članica EU juče su raspravljali o ovim predlozima, a Brisel želi da paket bude usvojen do kraja meseca. Za uvođenje sankcija potrebna je jednoglasna saglasnost svih članica.
Prema izvorima, Italija okleva da podrži sankcije protiv luke Kulevi, jer se preko nje doprema i gas iz Azerbejdžana, koji predstavlja važan izvor energije za Evropu. Ostali predlozi sankcija protiv stranih banaka zasad nisu naišli na ozbiljniji otpor.
Pozivi na pojačavanje sankcija
Novi paket sankcija predviđa i mere protiv više kompanija u Kini i drugim državama za koje EU tvrdi da snabdevaju ruski vojni sektor.
Takođe se razmatra proširenje liste brodova takozvane “flote u senci”, uvođenje novih trgovinskih ograničenja, kao i sankcije protiv operatera kriptovaluta i stranih banaka koje, prema oceni Brisela, pomažu u zaobilaženju postojećih sankcija.
Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Evropsku uniju i njene saveznike da nastave sa uvođenjem strogih sankcija protiv Rusije, kako bi se, prema njegovim rečima, rusko rukovodstvo podstaklo na ozbiljnije učešće u mirovnim pregovorima.
Informer
