Tvrdnje da se Rusija na ukrajinskom frontu kreće sporo nisu slučajne, poručuju iz Moskve, ali su – kako tvrde – pogrešno protumačene. Rusko rukovodstvo i poslanici otvoreno priznaju da napredovanje nije brzo, ali naglašavaju da to nije posledica slabosti, već svesne odluke.Upozorenje Zapadu je jasno: isti model rata ne bi važio u slučaju direktnog sukoba sa Evropskom unijom ili NATO-om.
Poruka je stigla kao odgovor na izjave iz Minhena, gde je ruska taktika ponovo stavljena pod lupu zapadnih bezbednosnih krugova.
„Sporo jer se štite civili, ne jer nemamo snagu“
Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji generalni sekretar NATO-a Mark Rute ocenio je da Rusija želi da bude viđena kao „medved“, ali da se u Ukrajini kreće „brzinom puža“. U Moskvi je ta izjava protumačena kao ozbiljno nerazumevanje prirode sukoba.
Član odbora za odbranu Državne dume Andrej Kolesnik poručio je da se ruska vojska u Ukrajini ne kreće brzo jer, kako tvrdi, vodi računa o civilnom stanovništvu, infrastrukturi i sopstvenim gubicima. Prema njegovim rečima, tempo borbenih dejstava je političko-vojna odluka, a ne ograničenje mogućnosti.
Kako ističe, Zapad greši ako na osnovu ukrajinskog fronta pokušava da izvuče zaključke o realnoj snazi ruske armije.
Poruka Zapadu: U direktnom sukobu pravila bi se promenila
U Moskvi otvoreno poručuju da bi u slučaju direktnog sudara sa državama Evropske unije ili NATO-a način vođenja borbenih dejstava bio potpuno drugačiji. Prema ruskoj interpretaciji, ograničenja koja sada postoje ne bi bila primenjena, niti bi postojala potreba za sporim napredovanjem.
Kolesnik je upozorio da bi potcenjivanje ruskih vojnih kapaciteta moglo skupo da košta evropske prestonice. Posebno je kritikovao, kako je naveo, neprimeren humor i ironiju u izjavama zapadnih zvaničnika, ocenjujući da takav pristup povećava rizik pogrešnih procena.
U tom kontekstu podsetio je da slična upozorenja iz Moskve nisu nova, ali da se uporno ignorišu.
Širi kontekst: rat u Ukrajini i različita tumačenja
Rusko rukovodstvo ističe da se operacije u Ukrajini odvijaju pod specifičnim uslovima i na teritorijama koje Moskva smatra istorijski svojim. U tom okviru, sporiji tempo se predstavlja kao deo šire strategije, a ne kao znak slabosti.
Zapadne prestonice, s druge strane, takav pristup tumače kao dokaz ograničenih kapaciteta ruske vojske. Upravo na toj razlici u interpretacijama nastaje najveći rizik – jer obe strane čitaju iste poteze na potpuno različite načine.
Dok se iz Minhena i Moskve razmenjuju poruke pune metafora, upozorenja i pretnji, ostaje otvoreno pitanje da li politička retorika potiskuje realnu procenu situacije. A u okruženju u kojem se odluke donose brzo, pogrešno tumačenje poruka može biti opasnije od same sporosti na terenu.
Informer
