Dok nemački list Velt upozorava da Rusija priprema novu, potencijalno odlučujuću ofanzivu na ukrajinskom frontu, u Kijevu se paralelno razmatra potez koji do sada delovao malo verovatno – slanje ukrajinske delegacije u Moskvu radi direktnih pregovora.
Ukrajinsko onlajn izdanje Times of Ukraine prenelo je da vlasti u Kijevu razmatraju mogućnost upućivanja pregovaračke delegacije u rusku prestonicu, sa ciljem ubrzavanja političkog procesa u trenutku kada se vojna situacija dodatno komplikuje. Prema tim navodima, delegacija bi najpre bila prebačena u Poljsku, a zatim bi, zajedno sa potencijalnim međunarodnim posrednicima, nastavila put ka Moskvi, tačnije ka aerodromu Vnukovo.
Kao mogući bezbednosni garanti pominju se specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof i zet američkog predsednika Džared Kušner, što se tumači kao pokušaj da se eventualnim razgovorima obezbedi međunarodna politička težina.
Velt: Satelitski snimci ukazuju na pripreme za ofanzivu
Ove informacije dolaze u trenutku kada, prema analizi nemačkog lista Velt, satelitski snimci pokazuju pojačano grupisanje ruskih snaga na više pravaca. Posebna pažnja usmerena je na oblast Krasnoarmejska, odnosno Pokrovska u DNR, zatim Zaporošku oblast, naročito okolinu Guljajpolja, kao i zapadne delove tog regiona.
Analitičari Velta ocenjuju da ovakva koncentracija ljudstva i tehnike ne izgleda kao rutinsko premeštanje, već kao priprema za novu ofanzivnu kampanju koja bi mogla značajno da utiče na dalji tok sukoba.
Kijev: Najave nisu iznenađenje
U Kijevu ove procene ne odbacuju. Rukovodilac ukrajinskog Centra za suzbijanje dezinformacija pri Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Andrej Kovalenko izjavio je da se o mogućem novom ruskom napredovanju govori još od decembra 2025. i januara 2026. godine.
Prema njegovim rečima, ukrajinske strukture već mesecima prate takav scenario i ne smatraju da se radi o iznenadnom razvoju situacije.
Zastoj ukrajinske kontraofanzive u Zaporoškoj oblasti
Istovremeno, pokušaj ukrajinskih snaga da pređu u kontraofanzivu u Zaporoškoj oblasti, prema dostupnim informacijama, zaustavljen je delovanjem ruskih jedinica.
Telegram-kanal „Arhangel specnaza“ navodi da je tokom proteklog dana izvedeno više napada, ali da su svi odbijeni. U tim borbama, kako se tvrdi, ukrajinske snage ostale su i bez tenka Abrams, koji je, prema istom izvoru, skrenuo sa zadate rute.
Borbe na ovom pravcu ne jenjavaju, a situacija ostaje napeta uz kontinuirane okršaje.
Problemi sa komunikacijom i dronovima
Autori pomenutog kanala ukazuju i na dodatni problem – prekide u komunikaciji. Upravljanje bespilotnim letelicama, kako se navodi, odvija se preko zemaljskih stanica, a ne putem satelitskih sistema, što značajno ograničava domet i efikasnost operacija.
U savremenom ratovanju, gde su dronovi postali ključni element izviđanja i vatrene podrške, ovakvi tehnički problemi često imaju veći uticaj od samog broja vojnika na terenu.
Paralelno rat i diplomatija
U političkoj ravni, važno je podsetiti da je još 30. januara ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio da nema nameru da putuje u Moskvu na sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, već je predložio da Putin dođe u Kijev.
Iz Kremlja je tada saopšteno da je inicijativa za pregovore potekla upravo od Zelenskog, dok je Putin izrazio spremnost za razgovore – ali isključivo u Moskvi.
Tako se u ovom trenutku odvijaju dve paralelne dinamike: vojna, u kojoj satelitski snimci, pomeranja jedinica i tehničke poteškoće ukazuju na novu fazu sukoba, i diplomatska, u kojoj se razmatraju rute putovanja, bezbednosne garancije i mesto eventualnih pregovora.
Koliko su ove dve ravni povezane i da li vojni pritisak utiče na političke odluke, ostaje otvoreno pitanje. U ovakvim okolnostima, dovoljan je kratak vremenski period da se tok događaja promeni – bilo ka intenziviranju borbi, bilo ka pregovaračkom stolu.
Informer.rs
