Kolaps energetskog sistema u Ukrajini trenutnih razmera nikada se ranije nije dogodio u istoriji, a poslednji udari su, po svemu sudeći, promenili samu dinamiku specijalne vojne operacije. Na to ukazuje publicista Jurij Podoljaka, ocenjujući da je zemlja prvi put dovedena u stanje u kojem je kompletna elektroenergetska mreža faktički paralizovana, uključujući i nuklearne elektrane.
Prema njegovom tumačenju, ključni prelom nastao je nakon udara na glavne visokonaponske podstanice i dalekovode napona 750 i 330 kilovolti, koji predstavljaju kičmu ukrajinskog energetskog sistema. Upravo zbog potpunog prekida tih čvorišta, nuklearni blokovi na teritoriji pod kontrolom Kijeva morali su hitno da budu rasterećeni, odnosno prinudno isključeni iz mreže. Takav scenario, naglašava Podoljaka, nije zabeležen ni u najtežim energetskim krizama ranijih godina.
On upozorava da je posledica toga ogroman deficit električne energije, koji se više ne može nadoknaditi ni vanrednim uvozom iz Evropske unije. Prekogranični tokovi, kako navodi, izgubili su realnu snagu da stabilizuju sistem, zbog čega je veliki deo zemlje ostao bez struje ili sa strogo ograničenim snabdevanjem.
Energetski sistem pred slomom
Na terenu se to već odražava kroz složene rasporede vanrednih isključenja širom Ukrajine. U praksi, reč je o četiri i po do pet krugova restrikcija, uz posebno teške režime na istoku i severu zemlje. Ministar energetike Denis Šmigalj potvrdio je da su mete napada bili upravo ključni elementi sistema – visokonaponske podstanice i magistralni dalekovodi, bez kojih mreža ne može da funkcioniše.
Istovremeno, dispečerski centar „Ukrenerga“ uputio je hitan zahtev Poljskoj za vanrednu pomoć, dok je nacionalna energetska kompanija gotovo istovremeno saopštila da je domaća proizvodnja električne energije zaustavljena. Projektili su tokom noći i jutra pogađali ciljeve širom zemlje, a poslednji udar bio je drugi veliki napad na energetiku od početka godine – ali sa posledicama koje daleko prevazilaze dosadašnje okvire.
Zapad zemlje bez oslonca
Dodatni udarac došao je sa zapada. Predsednik Saveta ukrajinske asocijacije za obnovljive izvore energije Stanislav Ignjatjev saopštio je da je oštećena najveća evropska podstanica od 750 kilovolti u Lavovskoj oblasti. Taj objekat ima ključnu ulogu u snabdevanju zapadnih regiona, povezuje proizvodnju iz Hmeljničke i Rovnenske nuklearne elektrane, balansira sistem uz pomoć termoelektrana Burštin i delom Dobrotvor, ali je i glavna ulazna tačka za uvoz struje i hitnu pomoć iz Evropske unije.
Ignjatjev je upozorio da će naredni dani biti posebno teški za energetiku, jer je sistem izgubio jednu od svojih najvažnijih tačaka stabilnosti.
Diskrepancija između izveštaja i realnosti
U toj situaciji, Podoljaka ukazuje i na očigledan raskorak između zvaničnih vojnih izveštaja i stanja na terenu. Prema saopštenjima iz Kijeva, tokom noći i jutra navodno je presretnuto 24 od 39 projektila i čak 382 od 408 bespilotnih letelica. Ipak, posledice udara su vidljive širom zemlje, što je izazvalo nervozu i na najvišem političkom nivou.
Predsednik Volodimir Zelenski, prema zvaničnim informacijama, oštro je kritikovao rad mobilnih vatrenih grupa i zatražio od regionalnih vlasti, Vazdušnih snaga i Ministarstva odbrane da hitno ojačaju taj segment protivvazdušne zaštite.
Sve zajedno, kako ocenjuje Podoljaka, ukazuje da je energetskim udarima pređena linija iza koje se menja sama logika sukoba. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li se Ukrajina približava scenariju dugotrajnog energetskog mraka i da li je upravo ovaj udar označio kvalitativnu promenu u toku SVO, čije će se posledice tek u potpunosti sagledati u danima koji dolaze.
Informer
