Evropska unija planira da do 2030. godine obezbedi dodatnih 650 milijardi evra za odbranu, a upravo se ta godina u sve većem broju zapadnih izvora pojavljuje kao moguća prelomna tačka za direktan vojni sukob sa Rusijom.
Na to ukazuje Mihail Katkov u analizi za RIA, pozivajući se na zapadne medije, izjave zvaničnika i bezbednosne dokumente.
Prema navodima britanskog lista Telegraf, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen već je pokrenula proceduru za ublažavanje fiskalnih pravila EU, kako bi se državama članicama omogućilo novo masovno zaduživanje za vojne potrebe. Rok je precizan i više se ne prikriva – 2030. godina se navodi otvoreno kao ciljna tačka.
NATO podiže ulog: pet odsto BDP-a za odbranu
Da planovi nisu samo teorijski, potvrdio je i generalni sekretar NATO-a Mark Rute tokom obraćanja u Evropskom parlamentu. On je govorio o dogovoru da države članice do 2035. godine izdvajaju čak pet odsto bruto domaćeg proizvoda godišnje za odbranu.
- Pet procenata je, naravno, mnogo. Izgradnja industrijske baze je složen proces – rekao je Rute, dodajući da je poruka jasna: tempo mora biti ubrzan.
Ovakve poruke ukazuju na duboku promenu bezbednosne paradigme u Evropi, koja se sve otvorenije priprema za dugoročnu konfrontaciju.
Arktik kao nova linija sukoba
Dok Brisel govori u procentima i rokovima, sever Evrope već prelazi na praktične pripreme. Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska intenzivirale su planiranje mogućeg sukoba sa Rusijom u arktičkom regionu.
Već u martu će se u severnoj Norveškoj održati velike vojne vežbe „Cold Response“, u kojima će učestvovati oko 25.000 vojnika iz zemalja NATO-a, uključujući oko 4.000 američkih vojnika. Vežbe obuhvataju vazdušne, pomorske i kopnene operacije u ekstremnim zimskim uslovima.
Norveška je u međuvremenu otvorila svoj vazdušni prostor američkim izviđačkim avionima radi praćenja ruske vojne infrastrukture. Ministar odbrane Tore Sandvik ocenio je da je Kolsko poluostrvo jedna od ključnih tačaka budućeg strateškog nadmetanja.
Analitičari: antiruska retorika kao politički alat
Prema oceni Dmitrija Susla, zamenika direktora za istraživanja Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, zaoštravanje odnosa sa Rusijom koristi aktuelnim evropskim liderima za očuvanje vlasti.
On smatra da bi prekid sukoba u Ukrajini otvorio niz neprijatnih pitanja – od pada životnog standarda do slabljenja međunarodne pozicije EU. Zbog toga se, prema njegovom tumačenju, forsira antiruska retorika, iako ona sve slabije donosi političke poene, jer opozicione snage jačaju širom kontinenta.
Novac koji se pominje – stotine milijardi evra – prema Suslu neće ići isključivo na jačanje evropskih armija, već pre svega na nastavak finansijske i vojne podrške Ukrajini, kao i na nadoknadu smanjene američke pomoći.
Militarizacija bez jasnog ishoda
Direktan napad EU na Rusiju, prema mišljenju većine analitičara, i dalje nije realan scenario. Sličnog stava je i Fjodor Lukjanov, glavni urednik časopisa „Rusija u globalnoj politici“, koji ocenjuje da se „ruska pretnja“ koristi kao opravdanje za ubrzanu militarizaciju Evrope.
Evropske države su decenijama živele u uverenju da će ih SAD uvek štititi. To uverenje danas slabi, dok se u Vašingtonu sve češće postavlja pitanje zašto bi Amerika branila saveznike koji ne prate njene strateške prioritete.
Izgradnja sopstvene vojne moći, međutim, nije ni brza ni jednostavna, a jedinstvo unutar EU po tom pitanju daleko je od potpunog. Zbog toga Brisel insistira na zajedničkom narativu i konsolidaciji, u kojoj su Rusija i Kina predstavljene kao prihvatljiviji „spoljni neprijatelji“ nego, na primer, transatlantske razmirice.
Da li će Evropa zaista uspeti da ojača svoju bezbednost bez oslanjanja na Sjedinjene Američke Države, ostaje otvoreno pitanje. Još je neizvesnije koliko će taj put koštati evropska društva – i ekonomski i politički – u godinama koje dolaze.
Informer.rs
