Deda mi je bio sve. Dok su ostali dolazili samo za praznike, ja sam svake nedelje putovala na selo. Nosila lekove, hranu, sedela s njim i slušala iste priče po sto puta. Govorio je da će mi jednog dana ostaviti kuću jer sam „jedina koja ga nije zaboravila“.
Kada je umro, niko se nije bunio kad je testament pročitan. Kuća je bila moja.
Porodica je bila hladna, ali korektna. Mislila sam — zavist.
Uselila sam se i počela sređivanje. Kuća je bila stara, puna dedinih stvari, ali imala je neku tišinu koja prija. Dok sam čistila tavan, iza jedne grede pronašla sam metalnu kutiju prekrivenu prašinom.
Unutra — dokumenti, požuteli papiri, stare lične karte.Ime na papirima nije bilo dedino.Prvo sam pomislila da je greška. Onda sam čitala dalje. Rešenje o konfiskaciji. Godina. Razlog: „narodni neprijatelj“.
Kuća je bila oduzeta porodici koja je tu živela pre rata.Srce mi je lupalo. Ali pravi šok je tek dolazio.
Na dnu kutije bilo je pismo. Rukopis koji sam odmah prepoznala — dedin.
Pisao je da je znao istinu celog života. Da je kuća bila tuđa. Da ju je „dobio“ jer je ćutao kada je trebalo da govori. Da je kasnije pokušavao da pronađe potomke, ali da nije imao hrabrosti da im vrati ono što im pripada.
Na kraju pisma stajala je rečenica koja me je slomila:
„Ako ovo čitaš, znači da sam umro. Ti imaš hrabrost koju ja nikad nisam imao.“
Odlučila sam da pronađem pravu porodicu.Nije bilo lako, ali posle nekoliko meseci uspela sam. Javila se žena mojih godina. Rekla je da je to bila kuća njenog dede. Da su kao deca izbačeni. Da su godinama ćutali jer nisu imali snage da se bore.
Pozvala sam je da dođe.Kada je stala ispred kuće, počela je da plače.
Tada sam joj rekla da kuća pripada njoj.Ali tu nije kraj.Dok smo sedeli za stolom, rekla mi je nešto zbog čega sam zanemela:
„Znaš… moj deda je umro verujući da ga je izdao njegov najbolji prijatelj. Čovek koji ga je prijavio.“
Izvadila je staru fotografiju.Na njoj — moj deda.Njih dvojica. Mladi. Nasmejani.Istina me je udarila kao malj.
Moj deda nije bio samo nemi posmatrač. Bio je razlog zbog kog su izgubili sve.Vratila sam kuću.
Porodica mi je okrenula leđa. Rekli su da sam luda. Da sam ih osramotila. Da sam bacila nasledstvo.
Ali svake noći, kada legnem, znam jednu stvar: Ja nisam nasledila kuću. Nasledila sam priliku da prekinem laž dugu 70 godina.
I iskoristila sam je.
