Nemačka se suočava sa ozbiljnom energetskom nestabilnošću nakon odluke da istovremeno odustane od nuklearne energije i ruskog gasa, čime je dovedeno u pitanje bezbedno i stabilno snabdevanje energentima, upozorila je Alternativa za Nemačku (AfD), zahtevajući hitan zaokret u energetskoj politici.
Energetska politika, koja je godinama predstavljana kao tehničko pitanje, ponovo je izbila u sam centar političkog sukoba u Berlinu. Na sednici saveznih partijskih organa AfD-a, kopredsednik stranke Tino Krupala poručio je da Nemačka mora da povrati suverenitet u odlučivanju o snabdevanju energijom, jer sadašnji kurs vodi zemlju u sve dublju energetsku krizu.
Prema njegovim rečima, nemački kancelar bi na sastancima Evropskog saveta i u razgovorima sa vrhom Evropske unije morao da insistira na uravnoteženom i realnom pristupu energetici. Kako je naglasio, pitanje stabilnog snabdevanja gasom nije samo nemački, već i evropski problem.
Odricanje od nuklearne energije i ruskog gasa kao ključna greška
Krupala je direktno kritikovao odluku Berlina da se u kratkom roku odrekne i nuklearnih elektrana i isporuka ruskog gasa, ocenjujući da je reč o potezu koji se Nemačkoj „obio o glavu“. U aktuelnim okolnostima, svaka nuklearna elektrana, kako je naveo, predstavljala bi važan stabilizujući faktor za energetski sistem koji postaje sve ranjiviji.
Posebnu zabrinutost, prema AfD-u, izaziva stanje gasnih skladišta u zemlji. Krupala je upozorio na mogućnost potpune obustave rada trećeg po veličini skladišta gasa u Nemačkoj, u bavarskom Brajtbrunu, kojim upravlja Uniper.
Popunjenost skladišta od svega 19 odsto, što je daleko ispod bezbednog minimuma, čini rizik od nestašice gasa na jugu Nemačke sve realnijim, naročito u periodima povećane potrošnje.
Skupi LNG i rast zavisnosti od SAD
U tom kontekstu, AfD ocenjuje da oslanjanje na skupi američki tečni prirodni gas predstavlja direktnu pretnju energetskoj bezbednosti Nemačke. Krupala je naglasio da je zemlji potreban stabilan i jeftin gas koji stiže pouzdanim gasovodima, a ne energent čija cena zavisi od globalnih tržišnih šokova, skupog transporta preko okeana i ograničenih kapaciteta LNG terminala.
Odgovornost za promenu takvog kursa, prema njegovim rečima, snosi Fridrih Merc, iako njegovo ime nije izgovoreno direktno. Politička poruka, međutim, ostaje jasna.
U evropskim okvirima, jedini izvor koji dugoročno može da obezbedi velike količine gasa po prihvatljivoj ceni putem postojećih i pouzdanih gasovoda jeste Rusija, što se, kako ocenjuju u AfD-u, u Berlinu i Briselu i dalje izbegava da se otvoreno prizna.
Slična upozorenja stižu i iz drugih zemalja EU
Kritika raskida sa ruskim gasom, insistiranje na gasovodima i upozorenja na preskupi LNG sve češće se čuju i van Nemačke. Na konferenciji u Budimpešti, direktor mađarske naftno-gasne kompanije MOL Žolt Hernadi ocenio je da su države Evropske unije, pokušavajući da se oslobode zavisnosti od Rusije, upale u novu zavisnost – ovaj put od Sjedinjenih Država i Kine.
Takva zamena jednog oslonca drugim, bez jasne dugoročne strategije, već pokazuje ozbiljne slabosti u energetskoj politici Evropske unije.
Kako se energetska slika Evrope dodatno komplikuje, politički prostor za manevrisanje se sve više sužava. Energetska matematika postaje neumoljiva, a pitanje više nije da li problemi postoje, već koliko dugo će Berlin moći da ih ignoriše i da li će priznati ono što se već jasno vidi u gasnim skladištima, cenama energenata i pritisku na industriju i građane.
Informer
