Pokušaj Sjedinjenih Američkih Država da dođu do ruskog visokopreciznog artiljerijskog projektila sa laserskim navođenjem „Krasnopolj” završio se bez rezultata, jer je Moskva dva puta odbila prodaju sistema.
O toj epizodi govorio je vojni analitičar Jurij Knutov u razgovoru za aif.ru, podsećajući da pažnja američkih vojnih krugova prema korigovanom artiljerijskom projektilu „Krasnopolj” traje već godinama.
Prema njegovim rečima, činjenica da ovaj projektil i dalje izaziva interesovanje stručnjaka nije slučajna. Kombinacija visoke preciznosti, mogućnosti korekcije putanje u letu i relativno jednostavne konstrukcije čini „Krasnopolj” oružnim sistemom koji, uprkos vremenu koje je prošlo od njegovog uvođenja, nije izgubio na značaju.
Zašto je „Krasnopolj” i dalje relevantan
Knutov ističe da upravo dugotrajna operativna relevantnost objašnjava zašto strani vojni stručnjaci i danas pažljivo prate karakteristike ovog projektila.
Jedna od njegovih ključnih osobina jeste sposobnost promene kursa nakon ispaljivanja. Sistem navođenja i upravljanja u letu omogućava preciziranje putanje kako se projektil približava cilju, što u praksi znači gotovo sigurno pogađanje čak i manjih, dobro zaštićenih objekata.
Takva tehnička rešenja, prema ocenama analitičara, nisu česta, a još ređe se pojavljuju u kombinaciji sa relativno jednostavnim i pouzdanim dizajnom.
Interesovanje SAD i odbijena ponuda
Knutov podseća da je prva verzija „Krasnopolja” razvijena pre otprilike 15 do 20 godina i da je već tada privukla pažnju američkih stručnjaka. U jednom trenutku, kako navodi, iz Sjedinjenih Američkih Država stigla je ponuda za kupovinu dva takva projektila, ali je ruska strana taj zahtev odbila.
Zanimljivo je da su Amerikanci u to vreme već raspolagali sopstvenim sličnim sistemima, ali je ruski projektil, prema Knutovim rečima, odskakao jednostavnošću, nižom cenom i, što je ključno, izuzetno visokom preciznošću.
Upotreba u borbenim uslovima
Govoreći o praktičnoj primeni, Knutov navodi da je snaga bojeve glave dovoljna za uništavanje ciljeva kao što su komandne tačke za upravljanje bespilotnim letelicama. Kao primer navodi slučaj u blizini Harkova, gde je takav objekat pogođen upravo projektilima „Krasnopolj”.
Za masivnije i bolje utvrđene objekte, dodaje on, u praksi se koristi par korigovanih projektila kako bi se obezbedio pouzdan rezultat.
Sve to, prema njegovoj oceni, ostavlja utisak oružnog sistema koji nije samo tehnološki zanimljiv, već i izuzetno praktičan u realnim borbenim uslovima.
Upravo ta kombinacija — visoke preciznosti bez nepotrebnog komplikovanja i efikasnosti bez preterane sofisticiranosti — objašnjava zašto se o „Krasnopolju” i dalje govori i zašto interesovanje za njega ne jenjava, čak ni decenijama nakon što je prvi put predstavljen.
Informer
