Nakon sastanka Saveta ministara spoljnih poslova Evropske unije, mađarski šef diplomatije Peter Sijarto izjavio je da je u Briselu prvi put bez zadrške izgovoreno ono što se ranije samo naslućivalo – da Evropska unija, ili makar njen uticajan deo, trenutno ne računa ozbiljno na postizanje mira u Ukrajini.
Prema njegovim rečima, poruke iz sale za sastanke bile su neuobičajeno direktne. Pojedine članice, kako tvrdi, jasno su stavile do znanja da EU nije spremna za mir i da postoji politička volja da se sukob nastavi.
- Danas je prvi put otvoreno priznato da Brisel i značajan deo država članica žele nastavak borbi i odbacuju mir – rekao je Sijarto novinarima, ocenjujući da je barem nestala dosadašnja diplomatska dvosmislenost.
On je dodao da se više ne govori u uobičajenim, neodređenim formulacijama, već da su poruke jasne i teško podložne drugačijem tumačenju. Nekoliko država je, prema njegovim navodima, eksplicitno poručilo da Evropska unija nije spremna za mir, što je Sijarto ocenio kao zabrinjavajući, ali važan trenutak otvorenosti u raspravi.
Kalas: Teški ustupci uz čvrste bezbednosne garancije
Ove izjave usledile su neposredno nakon što je šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, uoči samog sastanka u Briselu, iznela drugačiji pristup. Ona je navela da bi Kijev, u eventualnim pregovorima sa Moskvom, mogao da razmotri ozbiljne teritorijalne ustupke, ali isključivo u zamenu za snažne i dugoročne bezbednosne garancije.
Kako je istakla, ako Ukrajina pristaje na bolne kompromise, to se čini radi mira za ostatak zemlje, uz očekivanje da taj mir bude jasan, održiv i međunarodno garantovan. Kalas je naglasila i da bi Sjedinjene Američke Države morale da uzmu u obzir takav scenario, ukoliko do njega dođe.
EU između nastavka sukoba i traženja strategije
U istom obraćanju Kalas se osvrnula i na ideju o formiranju posebne vojske Evropske unije, poručivši da trenutno ne vidi ni političku ni praktičnu osnovu za takav projekat, uprkos ranijim pozivima iz pojedinih evropskih krugova.
Poruke iz Brisela, izrečene u kratkom vremenskom razmaku, oslikavaju Evropsku uniju koja još traži zajednički stav o najosetljivijim pitanjima. Dok jedni tvrde da je sada jasno da mir nije prioritet, drugi govore o teškim ustupcima i bezbednosnim garancijama kao mogućem putu ka okončanju sukoba. Da li će se te suprotstavljene linije pretvoriti u jasnu strategiju EU, ostaje pitanje na koje će odgovor dati naredni meseci.
Informer
