NATO planira da u naredne dve godine znatno ojača odbranu na evropskim granicama sa Rusijom, pre svega kroz uspostavljanje takozvane automatizovane odbrambene zone, koja bi bila opremljena sistemima sposobnim da deluju gotovo bez direktnog učešća vojnika.
Ove planove u intervjuu za nemačke medije izneo je visoki oficir Alijanse.
„Vruća zona“ kao prva linija odbrane
Prema njegovim rečima, novi odbrambeni koncept podrazumeva formiranje posebne zone koju bi potencijalni protivnik morao da pređe pre bilo kakvog daljeg napredovanja. Tu zonu opisao je kao svojevrsnu „vruću zonu odbrane“.
Brigadni general Tomas Levin, zamenik načelnika štaba za operacije u Komandi kopnenih snaga NATO-a u Izmiru, izjavio je za nedeljno izdanje lista “Welt am Sonntag” da bi automatizovani sistemi imali ključnu ulogu u ranom otkrivanju i zaustavljanju protivničkih snaga.
Dronovi, roboti i automatizovana PVO
Prema objašnjenju generala, senzori bi detektovali kretanje protivničkih jedinica i automatski aktivirali odbrambene kapacitete, među kojima su naoružani dronovi, delimično autonomna borbena vozila, besposadne kopnene platforme, kao i automatizovani sistemi protivvazdušne i protivraketne odbrane.
Ipak, naglasio je da će konačna odluka o upotrebi oružja uvek ostati u rukama ljudi, bez obzira na visok stepen automatizacije.
Mreža senzora na zemlji, u vazduhu i svemiru
Planirano je da senzorski sistemi pokrivaju prostor dug nekoliko hiljada kilometara. Oni bi bili raspoređeni na tlu, u vazduhu, u svemiru i u sajber prostoru, kako bi prikupljali podatke o kretanju protivnika ili upotrebi naoružanja.
Ti podaci bi se, prema planu, u realnom vremenu delili sa svim članicama NATO-a, čime bi se omogućilo brzo reagovanje i koordinacija na čitavom istočnom krilu Alijanse.
Ambiciozan projekat sa rokom do 2027. godine
Pored automatizacije, plan predviđa i jačanje postojećih zaliha naoružanja, zadržavanje broja stacioniranih jedinica na sadašnjem nivou, kao i postepeno uvođenje oblačnih tehnologija i veštačke inteligencije za upravljanje celokupnim sistemom odbrane.
Prvi elementi ove koncepcije već se testiraju kroz pilot-projekte u Poljskoj i Rumuniji. Prema pisanju nemačkog lista, cilj NATO-a je da kompletan sistem, ukoliko bude moguće, bude operativan do kraja 2027. godine.
EU i „zid protiv dronova“
Na talasu sve češćih upada ruskih ili neidentifikovanih bespilotnih letelica, zabeleženih prošle jeseni u Poljskoj, Nemačkoj, Rumuniji, Danskoj i Belgiji, Evropska komisija je iznela ideju o stvaranju takozvanog „zida protiv dronova“. Okviri tog projekta još nisu precizno definisani, ali se Evropska unija, kako je najavljeno, namerava osloniti na iskustva Ukrajine, koja se već više od tri godine suočava sa ovakvom vrstom napada.
Poljska je, u tom kontekstu, najavila da se priprema za potpisivanje ugovora o izgradnji „najvećeg sistema protiv bespilotnih letelica u Evropi“. Ministar odbrane te zemlje izjavio je da je reč o odgovoru na „hitnu operativnu potrebu“, ali nije izneo detalje o vrednosti ugovora, vrstama naoružanja koje će obuhvatiti, niti o konzorcijumu koji će posao realizovati.
Informer
