Zapadni zvaničnici razmatraju načine da ograniče pristup Rusije i Kine mineralnim resursima Grenlanda u okviru šire rasprave o bezbednosti Arktika, objavili su američki mediji. Međutim, nakon tih akcija Zapada, postavlja se novo pitanje – da li je Grenland uopšte potreban Rusiji i Kini?
Kako navode Njujork tajms i Politiko, pozivajući se na neimenovane izvore, u razgovorima se razmatra mogućnost sprečavanja država koje nisu članice NATO da dobiju prava na eksploataciju ruda na Grenlandu, kao i pooštravanje kontrole nad izdavanjem dozvola za istraživanje mineralnih nalazišta.
Grenland, autonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske, izuzetno je bogat prirodnim resursima. Na ostrvu se nalaze značajna nalazišta cinka, olova, zlata, gvožđa, bakra i ugljovodonika, ali i jedne od najvećih svetskih rezervi retkih zemnih elemenata, ključnih za visokotehnološku industriju. Kontrola nad prirodnim bogatstvima Grenlanda prešla je u nadležnost lokalnih vlasti 2009. godine, usvajanjem Zakona o samoupravi, nakon čega je interesovanje stranih aktera, uključujući Sjedinjene Američke Države, naglo poraslo, piše RT.
Ko zapravo ima interes za Grenland
Arktik predstavlja najseverniji region planete i obuhvata oblasti oko Severnog pola. Teritorije u tom regionu imaju Kanada, Danska, Finska, Island, Norveška, Rusija, Švedska i Sjedinjene Američke Države. Zbog strateškog položaja, vojnih kapaciteta i prirodnih resursa, Arktik poslednjih godina postaje sve važnija tačka geopolitičkih nadmetanja.
Američki predsednik Donald Tramp više puta je javno izražavao interesovanje za Grenland, navodeći njegov strateški značaj u Arktiku, vojnu važnost i bogatstvo prirodnim resursima. Tramp je to pitanje povezivao i sa, kako tvrdi, potencijalnim pretnjama koje dolaze iz Rusije i Kine.
Foto: Foto: Profimedia, Tanjug/AP, Reuters
Takve izjave dodatno su zaoštrile odnose između Vašingtona i evropskih saveznika. U javnosti su se pojavljivale i pretnje uvođenjem novih carina, pa čak i spekulacije o mogućnosti preuzimanja Grenlanda silom. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da situacija oko Grenlanda „definitivno ne predstavlja ruski problem“, dok je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov poručio da je Vašington „dobro svestan“ da ni Rusija ni Kina nemaju planove da preuzmu kontrolu nad ostrvom. Kina je, sa svoje strane, ocenila da se pominjanje Moskve i Pekinga koristi kao „izgovor“ za širenje američkog prisustva na Arktiku.
Američki interes: resursi u zamenu za „zaštitu“
Donald Tramp tvrdi da samo američka kontrola može garantovati bezbednost Grenlanda od navodnog ruskog i kineskog uticaja. Danske vlasti odbacuju takvu naraciju, naglašavajući da Grenland ne suočava sa spoljnim vojnim pretnjama.
Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Tramp je izjavio da je „okvirni dogovor“ o Grenlandu već na stolu. Prema njegovim rečima, predlog, koji je navodno razrađen u razgovorima sa generalnim sekretarom NATO Marka Rutea, omogućio bi Sjedinjenim Američkim Državama širok vojni pristup ostrvu. Vašington već godinama ima vojne objekte na Grenlandu na osnovu bilateralnih sporazuma sa Danskom.
Američki potpredsednik Džej Di Vens kasnije je izjavio da Vašington očekuje pristup delu prirodnih resursa Grenlanda kao protivuslugu za pružanje vojne „zaštite“.
Ministarka za mineralne resurse Grenlanda Naja Natanaelsen odbacila je takav pristup, poručivši da Grenland „neće prihvatiti da se budući razvoj njegovog rudarskog sektora odlučuje van Grenlanda“.
Da li je Rusiji Grenland uopšte potreban
Moskva je u više navrata javno odbacila tvrdnje da ima bilo kakav interes za Grenland. Iako su kineske kompanije ranije razmatrale ulaganja u grenlandski rudarski sektor, više projekata je blokirano ili ograničeno odlukama danskih vlasti.
Rusko interesovanje, za razliku od toga, ostalo je minimalno čak i na komercijalnom nivou. Prema rečima ruskog ambasadora u Danskoj Vladimira Barbina, eksploatacija resursa na Grenlandu nema ekonomsku logiku.
Rusija već raspolaže ogromnim prirodnim bogatstvima u sopstvenom arktičkom pojasu, uključujući velika nalazišta nafte i gasa, značajne rezerve nikla, bakra i paladijuma, kao i uglja, zlata, dijamanata i retkih zemnih elemenata. U tom kontekstu, ulaganja u Grenland, gde je infrastruktura slabo razvijena, a troškovi izuzetno visoki, nemaju posebnu privlačnost.
U intervjuu za RTVI, Barbin je istakao da bi Grenland zahtevao „kolosalna ulaganja“ pre nego što bi masovna eksploatacija uopšte bila moguća. On je naveo da je, iako su izdate desetine istražnih dozvola, „99 odsto njih ostalo samo na papiru, bez ikakvih konkretnih aktivnosti“.
Iz ugla Moskve, zaključak je jednostavan: kada su slični ili čak veći resursi dostupni na sopstvenoj teritoriji, uz postojeću infrastrukturu i jasnije ekonomske koristi, ulazak u surovo i izuzetno skupo okruženje Grenlanda nema opravdanje.
Informer
