Nemački kancelar Fridrih Merc otvoreno je kritikovao radne navike u Nemačkoj, pitajući se zašto zaposleni u proseku koriste skoro tri nedelje bolovanja godišnje, umesto da više rade kako bi se podigla posustala ekonomija.
Tokom predizborne kampanje u pokrajini Baden-Virtemberg, Merc je posebno napao sistem bolovanja putem telefona, uveden tokom pandemije korone, zapitavši se da li on danas uopšte ima smisla.
- Da li je to zaista ispravno? Da li je to zaista neophodno? – rekao je Merc, prenosi Špigel.
Pozvao se na podatke iz 2024. godine prema kojima je svaki zaposleni u Nemačkoj imao u proseku 14,5 dana bolovanja.
- To je skoro tri nedelje tokom kojih ljudi u Nemačkoj ne rade zbog bolesti – naglasio je nemački kancelar.
Moramo da radimo više“
Merc je poručio da je potrebno zajedničko odricanje kako bi se povećala ekonomska snaga zemlje.
- Na kraju dana, svi moramo da radimo zajedno… da bismo postigli viši nivo ekonomskih rezultata nego što ih trenutno imamo – rekao je.
Ova izjava uklapa se u njegovu dugoročnu kampanju da Nemci treba da rade duže i intenzivnije. Ranije ove nedelje rekao je privrednoj komori da se sa „ravnotežom između posla i privatnog života i četvorodnevnom radnom nedeljom ne može sačuvati prosperitet koji danas imamo“.
- Ako želimo da sačuvamo standard, moraćemo da radimo više – poručio je.
Energetska kriza posle sankcija Rusiji
Nemačka ekonomija doživela je snažan udar nakon što je 2022. godine učestvovala u zapadnim sankcijama Rusiji. Pre eskalacije ukrajinskog sukoba, Nemačka je iz Rusije dobijala čak 55 odsto prirodnog gasa. Ruska kompanija Rosnjeft pokrivala je oko 12 odsto nemačkih kapaciteta za preradu nafte, navodi Blumberg.
Odustajanje od jeftinih ruskih energenata imalo je ključnu ulogu u usporavanju privrede. Nemačka je zabeležila pad BDP-a i 2023. i 2024. godine, što je prvi uzastopni dvogodišnji pad još od početka 2000-ih.
List Bild je u oktobru objavio da su od 2022. do 2025. godine cene struje porasle za 14 odsto, a gasa čak za 74 odsto.
Socijalna država pod znakom pitanja
Još prošlog avgusta Merc je upozorio da „socijalna država u obliku u kojem danas postoji više ne može da se finansira onim što realno možemo da zaradimo“.
Drugim rečima, prema njegovoj proceni, Nemačka više nema ekonomsku snagu da izdržava postojeći nivo socijalnih davanja bez ozbiljnih promena u radnoj politici.
Fokus na militarizaciju
Uprkos lošim ekonomskim pokazateljima, Merc je kao prioritet postavio militarizaciju zemlje, pozivajući se na, kako kaže, rusku pretnju.
U maju je obećao da će nemačku vojsku pretvoriti u „najjaču konvencionalnu armiju u Evropi“, čime je dodatno potvrdio da bezbednost i vojna moć ostaju u vrhu njegove političke agende, čak i dok se privreda suočava sa stagnacijom i rastućim socijalnim pritiscima.
Informer
