Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da podržava dvostranački zakon u američkom Kongresu koji bi mu omogućio uvođenje sveobuhvatnih sankcija trgovinskim partnerima Rusije, uključujući ekstremno visoke carine za zemlje koje kupuju rusku naftu i gas.
Tramp je to rekao nakon što je republikanski senator Lindzi Grejem saopštio da je predsednik „dao zeleno svetlo“ zakonskom predlogu koji predviđa carine i do 500 odsto za države koje nastavljaju energetski uvoz iz Rusije. Zakon je prošle godine Grejem predložio zajedno sa demokratskim senatorom Ričard Blumental.
- Podržavam ga. Nadam se da nećemo morati da ga primenimo“, rekao je Tramp u intervjuu za Foks njuz. „Već imamo velike sankcije prema Rusiji. Ruska ekonomija je u veoma lošem stanju, ali Rusija je ipak mnogo veća od Ukrajine – dodao je američki predsednik.
Neuspešni pokušaji posredovanja u miru
Tramp je u više navrata izrazio nezadovoljstvo zbog toga što njegovi pokušaji da tokom prethodne godine posreduje u postizanju prekida vatre između Rusije i Ukrajine nisu dali rezultate. U tim izjavama, američki predsednik je povremeno odgovornost pripisivao i Moskvi i Kijevu.
U novembru je Tramp predložio mapu puta ka miru, koju su Ukrajina i njeni evropski saveznici odbacili uz obrazloženje da previše ide u korist Rusiji. Istovremeno, Moskva je optužila Ukrajinu i Evropsku uniju da iznose nerealne zahteve i da time sabotiraju mogućnost postizanja dogovora.
Pritisak kroz sankcije i zaplene
U oktobru je američko Ministarstvo finansija uvelo sankcije dvema najvećim ruskim energetskim kompanijama – Rosnjeftu i Lukoilu. Početkom ove sedmice, američka Obalska straža zaplenila je ruski tanker pod ruskom zastavom u severnom Atlantiku, uz optužbe da je brod zaobilazio sankcije.
Moskva je ovu operaciju ocenila kao nezakonitu i suprotnu međunarodnom pomorskom pravu, upozorivši da takvi potezi dodatno podižu tenzije između dve zemlje.
Stav Moskve: sankcije kao sredstvo dominacije
Ruske vlasti već dugo tvrde da zapadne sankcije nemaju za cilj pomoć Ukrajini, već da predstavljaju pokušaj uklanjanja ekonomske konkurencije i ograničavanja razvoja suverenih država.
- Njihov cilj je očigledan – da se grčevito drže svoje sve slabije dominacije i da drugim zemljama oduzmu pravo na samostalno donošenje političkih odluka – izjavila je prošlog meseca portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Najava novih, potencijalno ekstremnih sankcija dodatno komplikuje ionako napetu globalnu energetsku i političku situaciju, dok ostaje neizvesno da li će predloženi zakon biti aktiviran ili će poslužiti kao sredstvo dodatnog pritiska u pregovorima o okončanju sukoba u Ukrajini.
Informer
