Smela zaplena sankcionisanog naftnog tankera „Marinera“ u blizini obala Islanda, koju su izveli američki specijalci, četvrta je akcija administracije američkog predsednika Donalda Trampa u okviru sprovođenja naftnog embarga protiv Venecuele.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da je operacija deo napora za „stabilizaciju“ Venecuele.
Međutim, iza zvaničnog objašnjenja krije se znatno širi geopolitički kontekst. Ceo slučaj, prema ocenama zapadnih analitičara, ima snažan hladnoratovski prizvuk i ukazuje na primetno zahlađenje odnosa između Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Od Irana do Venecuele, pa pod ruskom zastavom
Tanker „Marinera“, koji je ranije plovio pod imenom „Bela 1“, bio je registrovan u Panami. Krajem novembra isplovio je iz Irana i zaputio se ka Venecueli. Nekoliko dana kasnije, nakon što je posada odbila pokušaj američke Obalske straže da se ukrca na brod, ruske vlasti su u hitnoj proceduri dozvolile promenu zastave u rusku, bez sprovođenja uobičajenih administrativnih procedura.
Nakon toga, brod je preimenovan u „Marineru“ i krenuo je ka Rusiji. Posle formalne registracije pod ruskom zastavom, američka Obalska straža je privremeno obustavila pokušaje ukrcavanja, ali administracija Donalda Trampa nastavila je da prati njegovo kretanje.
Američki zvaničnici su ove nedelje saopštili da je Moskva poslala podmornicu i druge mornaričke resurse kako bi obezbedila pratnju tankeru. Prema tim navodima, Rusija je zatražila od SAD da se povuku i poručila da situaciju prati „sa zabrinutošću“. Uprkos tome, Vašington je ignorisao upozorenja i sproveo zaplenu broda.
„Nisam oduševljen Putinom“
Ovo nije prvi put da je Donald Tramp poslednjih dana javno izrazio nezadovoljstvo Vladimirom Putinom.
- Nisam oduševljen Putinom. Ubija previše ljudi – rekao je Tramp hladnim tonom na konferenciji za novinare, održanoj nakon subotnje operacije hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.
Prema navodima američkih medija, deo Trampovog nezadovoljstva potiče iz uverenja da ga je ruski predsednik direktno obmanuo. Nakon posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Trampovoj rezidenciji Mar-a-Lago, Putin je Trampu navodno rekao da je Ukrajina izvela napad dronom na jednu od njegovih kuća.
- Bio sam veoma ljut zbog toga – rekao je Tramp.
Nedelju dana kasnije, američki predsednik je javno povukao tu tvrdnju, što je redak slučaj da je priznao grešku.
- Ne verujem da se taj napad zaista dogodio, sada kada smo to proverili – izjavio je Tramp.
Pomaci oko Ukrajine, ali bez saglasnosti Moskve
Nakon samita Trampa i Zelenskog krajem decembra, koji je u tom trenutku delovao obećavajuće, zabeležen je i određeni diplomatski pomak. Američki specijalni izaslanik i Trampov bliski saradnik ove nedelje su razgovarali sa ukrajinskim i evropskim liderima.
Prema nacrtu dogovora, Sjedinjene Američke Države bi preuzele vodeću ulogu u nadzoru primirja, dok bi Evropa bila zadužena za raspoređivanje multinacionalnih kopnenih snaga radi odvraćanja eventualne buduće ruske ofanzive. Takozvana „koalicija voljnih“ obavezala se i na finansiranje masovnog naoružavanja Ukrajine, uz mogućnost unapred raspoređenog oružja za brzu reakciju u slučaju nove eskalacije.
Za sada, međutim, sve ostaje na nivou političkih obećanja. Ništa nije potpisano niti sprovedeno, a pre svega – Moskva na takav aranžman nije pristala i, prema procenama, verovatno neće.
Iako je Donald Tramp u prethodnom periodu pokazivao izvesno strpljenje prema ruskom predsedniku, zaplena tankera „Marinera“ jasno pokazuje da je Vašington spreman da Moskvi nametne konkretne političke i ekonomske troškove zbog njene nepopustljivosti. Taj trenutak, prema ocenama analitičara, mogao bi vrlo brzo prerasti u novu fazu ozbiljnog zaoštravanja odnosa između dve sile.
