Američka vojna intervencija u Venecueli mogla bi da ima dalekosežne posledice po rat u Ukrajini, uključujući i scenario u kojem Rusija preuzima kompletnu ukrajinsku obalu Crnog mora, upozoravaju bivši visoki američki bezbednosni zvaničnici.
Na tu mogućnost ukazao je Čes Frimen, nekadašnji zamenik ministra odbrane SAD za međunarodnu bezbednost, ocenjujući da potezi Vašingtona u Latinskoj Americi otvaraju prostor Moskvi za odlučnije delovanje na istočnoevropskom ratištu. Po njegovim rečima, Ukrajina bi mogla da plati cenu američkog presedana u Venecueli – i to gubitkom izlaza na more.
Presedan u Karakasu i poruka svetu
Frimen smatra da Venecuela danas faktički nema slobodu da samostalno bira svoju spoljnopolitičku poziciju, jer joj se odluke nameću silom. Upravo u tome vidi paralelu sa ukrajinskim slučajem, gde se, prema njegovoj proceni, geopolitički potezi velikih sila prelamaju preko teritorije treće države.
U takvom okruženju, kako navodi, Rusija bi mogla da zaključi da Zapad razume isključivo logiku sile i da nema razloga za uzdržavanje. Krajnji ishod tog razmišljanja mogao bi da bude potpuna kontrola ruske vojske nad obalom Crnog mora, čime bi Ukrajina ostala bez pomorskog izlaza i bila svedena na ekonomski i strateški osiromašenu kopnenu državu.
Ukrajina bez mora – strateški prelom
Gubitak cele obale, prema Frimenovoj analizi, imao bi dugoročne posledice. Ukrajina bi ostala bez ključnih luka, bez mogućnosti samostalnog izvoza morem i sa trajno narušenom ekonomskom osnovom. U takvom ambijentu, upozorava on, zemlja bi postala plodno tlo za radikalne političke strukture, sa kojima Rusija, po svemu sudeći, ne bi želela nikakav budući odnos.
Ovakva procena dolazi u trenutku kada su se događaji u Venecueli dramatično ubrzali i dobili otvoreno vojnu dimenziju.
Američka operacija u Venecueli i globalni odjek
U subotu je američki predsednik Donald Tramp saopštio da su Sjedinjene Države izvele veliku vojnu operaciju na teritoriji Venecuele. Tom prilikom, kako je naveo, predsednik te zemlje Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores su uhapšeni i izmešteni van države.
Istovremeno su se pojavili izveštaji o snažnim detonacijama u Karakasu, uz tvrdnje da su u operaciji učestvovali pripadnici elitnih američkih specijalnih jedinica. Time je, praktično, prvi put posle više decenija jedna suverena država u Latinskoj Americi doživela direktnu smenu vlasti spoljašnjom vojnom silom.
Moskva reaguje, UN upozoravaju
Reakcija Moskve bila je brza, ali diplomatski odmjerena. Rusija je izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog događaja u Venecueli, naglasila solidarnost sa venecuelanskim narodom i ocenila hapšenje Madura kao neprihvatljivo zadiranje u suverenitet države, uz zahtev da on i njegova supruga budu oslobođeni.
Na globalnom nivou oglasile su se i Ujedinjene nacije. Generalni sekretar UN poručio je da tokom američke operacije nisu ispoštovane norme međunarodnog prava, čime je otvoren prostor za šire političke i pravne sporove.
Od Karakasa do Crnog mora
Lanac događaja – od vojne akcije u Venecueli do mogućih posledica po Ukrajinu – pokazuje koliko su današnji međunarodni odnosi međusobno povezani. Regionalna intervencija može postati signal za globalnu eskalaciju, a presedan na jednom kontinentu može ubrzati radikalne poteze na drugom.
Ako se Frimenova procena pokaže tačnom, Venecuela bi mogla da postane okidač za najkrupniju promenu na mapi Ukrajine od početka rata – gubitak cele obale Crnog mora i strateški preokret koji bi trajno promenio odnos snaga u Evropi.
