Dok saveznici Donalda Trampa pozdravljaju svrgavanje venecuelanskog lidera, potez Vašingtona, izazvao je ozbiljnu zabrinutost zbog kršenja međunarodnog prava i otvorio ključno pitanje: da bi Kina mogla da iskoristi to za eventualnu invaziju na Tajvan, piše CNBC.
„Ako Tramp može ovako da postupa, zašto je onda Putin u krivu i zašto Kina nema pravo da preuzme Tajvan?“ – pitanje je koje se sve češće postavlja u zapadnim političkim i analitičkim krugovima, prenosi CNBC.
Strah od domino-efekta u svetskoj politici
Analitičari su duboko podeljeni u proceni mogućih posledica američkih poteza. Jedan deo stručnjaka upozorava da bi akcije Vašingtona mogle da ohrabre druge velike sile da pribegnu sličnim metodama.
- Ako Donald Tramp može da uđe u stranu zemlju i faktički je preuzme, zašto je onda Putin u krivu u vezi sa Ukrajinom i zašto Kina ne bi imala pravo da preuzme Tajvan? – upozorio je analitičar Dejvid Roš iz kompanije Kvantum strateži u izjavi za CNBC.
Prema tim ocenama, selektivna primena međunarodnog prava i sila kao sredstvo političkog cilja mogu da dovedu do lančane reakcije širom sveta.
Pozivi na oprez: Kina, Venecuela i realna politika
S druge strane, brojni bivši zvaničnici i eksperti pozivaju na uzdržanost u tumačenju posledica. Bivši američki ministar trgovine Karlos Gutijerez ocenio je odnose Kine i Venecuele kao „taktičku pogodnost“, ističući da je malo verovatno da bi događaji u Karakasu doveli do vojne eskalacije u istočnoj Aziji.
- Ne verujem da će Kina ovo iskoristiti kao izgovor ili opravdanje za napad na Tajvan. Oni jednostavno ne razmišljaju na taj način – rekao je Gutijerez.
On je dodao da će Peking reagovati snažnom retorikom, ali bez konkretnih vojnih poteza.
- Biće izjava, vrlo oštrih izjava. To je očekivano. Moraju to da rade, ali ne vidim nikakvu opipljivu, značajnu akciju Kine – naglasio je Gutijerez.
Zabrinutost je izrazio i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, navodeći da je „duboko uznemiren činjenicom da norme međunarodnog prava nisu poštovane“. Dešavanja u Venecueli označio je kao opasan presedan koji može imati dugoročne posledice po globalni poredak.
Tajvan u fokusu globalne nestabilnosti
Pitanje Tajvana već duže vreme predstavlja jednu od ključnih tačaka globalnih tenzija. Kina Tajvan smatra sopstvenom teritorijom, a u decembru je izvela vojne vežbe sa bojevom municijom u okolini ostrva. U novogodišnjem obraćanju, kineski lider Si Đinping nazvao je ujedinjenje Tajvana „nezaustavljivim“.
Takve poruke poklapaju se sa procenama američkih obaveštajnih službi da bi do pokušaja invazije moglo doći tokom ove decenije.
Ipak, bivši američki diplomata Rajan Has upozorio je na preterano povlačenje paralela.
- Postojaće impuls da se povlače analogije sa Tajvanom i da se tvrdi kako Tramp stvara presedan koji Peking može da iskoristi. Protiv tog impulsa treba biti oprezan – naveo je Has.
Prema njegovim rečima, Kina se do sada uzdržavala od vojne akcije ne zbog poštovanja međunarodnog prava, već zbog strateške odluke da koristi pritisak bez direktne upotrebe sile. On smatra da će se Peking sada fokusirati na političku i diplomatsku osudu američkih poteza, a ne na promenu pristupa prema Tajvanu.
Oštra reakcija Pekinga i nova podela sfera uticaja
Zvanični Peking reagovao je izuzetno oštro, poručivši da je „duboko šokiran i da snažno osuđuje drsku upotrebu sile SAD protiv suverene države“. Američka akcija ocenjena je kao „hegemonistički čin“, uz poziv Vašingtonu da prestane da krši suverenitet i bezbednost drugih zemalja.
Američki potezi usledili su nakon što je Vašington u Strategiji nacionalne bezbednosti potvrdio takozvani „Trampov korolar“, čime je faktički oživljena Monroova doktrina iz 19. veka, prema kojoj SAD polažu pravo na sopstvenu sferu uticaja u Zapadnoj hemisferi.
Analitičari upozoravaju da insistiranje Amerike na sopstvenoj sferi uticaja, uz istovremeno osporavanje takvog prava Kini u Aziji, dodatno produbljuje globalne podele i povećava rizik od velikih geopolitičkih sukoba u godinama koje dolaze.
