Američki predsednik Donald Tramp izjavio je, nakon vojne operacije Sjedinjenih Američkih Država u Venecueli, da je Grenland „apsolutno neophodan“ za američke interese, čime je ponovo otvorio pitanje budućeg statusa ovog strateški važnog arktičkog ostrva.
U intervjuu za magazin Atlantic, Tramp je naveo da je Grenland, kako tvrdi, „okružen ruskim i kineskim brodovima“, naglašavajući da Vašington ovu teritoriju vidi kao ključnu tačku za nacionalnu bezbednost SAD.
„Grenland mora biti deo SAD“
Tramp je više puta ponovio stav da bi Grenland trebalo da postane deo Sjedinjenih Američkih Država, ističući njegovu stratešku važnost za odbranu, bezbednost i, kako je rekao, zaštitu „slobodnog sveta“, posebno od Rusije i Kine.
Iako je ranije bilo zahteva da se jasno obaveže da neće koristiti vojnu silu, američki predsednik nikada nije dao takvo obećanje, što je dodatno podiglo zabrinutost u Evropi.
Sa druge strane, bivši premijer Grenlanda Mute Egede odlučno je odbacio takve ideje, poručivši da Grenland nije na prodaju i da nikada neće biti.
Istorija i status Grenlanda
Do 1953. godine Grenland je bio kolonija Danska. Iako i danas ostaje deo Danskog kraljevstva, ostrvo je 2009. godine dobilo široku autonomiju, uključujući pravo na samoupravu i samostalno odlučivanje u unutrašnjoj politici.
Pitanja spoljne politike i odbrane i dalje su u nadležnosti Kopenhagena, ali rastuće interesovanje velikih sila za Arktik čini Grenland jednom od najvažnijih geopolitičkih tačaka savremenog sveta.
Informer
