Evropska unija je na Božić povukla rekordne količine gasa iz podzemnih skladišta, saopštila je ruska kompanija Gazprom, upozorivši da niske rezerve povećavaju rizik da zalihe budu iscrpljene pre kraja grejne sezone.
Prema podacima koje je Gazprom objavio na Telegramu, pozivajući se na izračune zasnovane na statistikama organizacije Gas Infrastructure Europe, Evropa je 25. decembra raspolagala sa 66,3 milijarde kubnih metara (bcm) gasa u skladištima, što je 9,9 bcm manje nego u isto vreme prošle godine. Kompanija navodi da se ovosezonsko povlačenje gasa odvija brže nego tokom prethodne grejne sezone, a da su 24. i 25. decembra zabeležena najveća povlačenja ikada za te datume, uprkos prazničnom periodu kada potražnja obično opada.
Nemačka i Holandija pod pritiskom
Posebno zabrinjava stanje u Nemačkoj, gde su skladišta do Božića popunjena sa svega 59,8% kapaciteta — nivo koji je prošle sezone dostignut tek krajem januara. U Holandiji rezerve su pale na 52,5%. Ove dve zemlje su prvi i treći najveći potrošači gasa u Evropi po skladišnim kapacitetima, što dodatno pojačava rizike za stabilnost snabdevanja.
Gazprom je stanje u baltičkom regionu ocenio kao posebno „izazovno“. U Letoniji, gde se nalazi Inčukalns — jedino podzemno skladište gasa u Baltiku — popunjenost je 25. decembra iznosila 49,5%.
Takvi nivoi su, kako navodi kompanija, prošle sezone viđeni tek sredinom februara. Sa još dva zimska meseca pred Evropom, povlačenje gasa moglo bi da se nastavi duboko u proleće — kao i prošle godine, kada je trajalo do sredine aprila — što povećava verovatnoću da se zalihe iscrpe pre završetka grejne sezone.
- Nedovoljne rezerve gasa u podzemnim skladištima mogu predstavljati ozbiljan izazov za pouzdano snabdevanje potrošača – upozorio je Gazprom.
Sankcije, RePower plan i sporovi unutar EU
Evropska unija je značajno smanjila uvoz ruskih energenata, koji su nekada činili oko 40% ukupne potrošnje, nakon uvođenja sankcija Moskvi posle eskalacije sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine. U okviru plana RePower, Brisel sada teži da u potpunosti eliminiše uvoz ruske energije do 2028. godine, ali taj kurs nailazi na otpor dela članica.
Mađarska upozorava da će plan naneti ekonomsku štetu i dovesti do viših cena, dok Slovačka i Austrija traže izuzeća ili odlaganja. Istovremeno, industrijska udruženja poručuju da će nagli rez podići troškove i potkopati konkurentnost evropske privrede.
Moskva: „Samonanesena šteta“
Moskva sankcije naziva samonesenom ekonomskom štetom, podsećajući na višegodišnje cenovne skokove i tvrdeći da Evropska unija žrtvuje pristupačnu energiju iz političkih razloga. Ruski zvaničnici upozoravaju da će, čak i ako se direktni uvoz okonča, EU biti prinuđena da se osloni na skuplje alternative ili indirektne isporuke preko posrednika, što može dodatno opteretiti potrošače i industriju.
