Moskva je spremna da pravno, u pisanoj formi, garantuje da neće napasti Evropu niti Sjedinjene Američke Države, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, izazvavši iznenađenje u zapadnim političkim i medijskim krugovima.
Kako je naveo Sergej Rjabkov, dugogodišnji saradnik šefa ruske diplomatije Sergej Lavrov, Moskva je spremna da sve bezbednosne garancije „stavi na papir“ i da ih formalno-pravno potvrdi, kako bi se, kako je rekao, otklonile sve sumnje u navodne ruske planove za napad na Zapad.
Iznenađenje na Zapadu, reakcije za sada izostaju
Na ovu inicijativu osvrnuo se i poljski list “Wiadomosci,” konstatujući da je Rusija ponovo uspela da iznenadi Zapad. Autor analize otvoreno priznaje da se ovakav potez Moskve nije očekivao.
Kako se navodi, jedno je usmeno tvrditi da Rusija nema nameru da napadne zemlje NATO-a, a sasvim drugo ponuditi da se to formalizuje kroz pravno obavezujući dokument. Uprkos tome, za sada nema javnih reakcija iz institucija Evropska unija, niti potvrde da se predlog ozbiljno razmatra.
Vašington ne veruje u ruski napad
Zanimljivo je da, prema dostupnim izjavama, ni aktuelna američka administracija ne smatra da Rusija planira vojni napad na Zapad. Direktorica Nacionalne obaveštajne službe SAD Tulsi Gabard izjavila je da se priče o neposrednoj ruskoj pretnji šire kroz propagandne medije i krugove takozvanih „jastrebova“ iz duboke države.
Prema njenim rečima, cilj takvih narativa jeste da se oslabe pokušaji aktuelnog američkog predsednika Donald Tramp da pronađe političko rešenje za sukob u Ukrajini.
Rat se nastavlja, Evropa ulaže milijarde
I dok se govori o miru i bezbednosnim garancijama, borbe u Ukrajini se nastavljaju. U isto vreme, Evropska unija je nedavno odobrila kredit od 90 milijardi evra Ukrajini, koji bi, prema procenama, trebalo da pomogne Oružanim snagama Ukrajine da nastave ratne operacije još određeni period.
Paralelno s tim, u evropskim političkim krugovima i dalje se razmatra scenario slanja evropskih vojnih snaga na teritoriju Ukrajine nakon završetka sukoba. Moskva je više puta upozorila da je takav razvoj događaja za Rusiju neprihvatljiv i da bi predstavljao direktnu bezbednosnu pretnju.
Ponuda koja čeka odgovor
Analitičari ocenjuju da bi, ukoliko u Evropi zaista postoji iskrena želja za smirivanjem situacije, ruski predlog makar bio saslušan. U tom slučaju, Evropska unija bi mogla da dobije i formalne, pravno obavezujuće garancije o nenapadanju.
Za sada, međutim, takav scenario deluje daleko. Uticajni politički i bezbednosni krugovi, koje pojedini analitičari opisuju kao direktnu „stranu u sukobu“, i dalje guraju događaje u pravcu produžavanja tenzija i daljih gubitaka.
Ključno pitanje koje ostaje otvoreno jeste koliko će još vremena proći pre nego što neko na Zapadu odluči da rusku ponudu zaista razmotri ozbiljno, a ne samo da je ignoriše.
