Tvrdnje da je Rusija sila koja čeka pogodan trenutak da, nakon Ukrajine, krene u osvajanje ostatka Evrope predstavljaju politički konstruisan mit, a ne realnu bezbednosnu procenu, izjavio je francuski oficir u rezervi i bivši analitičar Ministarstva odbrane Francuske Benoa Pare.
On je ocenio da je takav narativ godinama sistematski građen u zapadnim političkim i medijskim krugovima, bez oslonca u činjenicama sa terena.
Pare, koji je od 2014. do 2020. boravio u Donbasu i radio u okviru Specijalne posmatračke misije OEBS-a, rekao je u emisiji Legitimate Targets da je Zapad ignorisao ključne podatke o sukobu i time doprineo produžavanju rata.
Dostigli smo nivo ludila. Sve je to izmišljeno i sklopljeno, bez veze sa realnošću – naveo je Pare.
Minsk i propuštena politička rešenja
Prema njegovim rečima, ključni prelomni trenutak bio je potpisivanje Minskih sporazuma u septembru 2014. godine. Jedna od centralnih tačaka sporazuma bila je autonomija Donbasa, ali ta obaveza nikada nije sprovedena.
Pare tvrdi da je zapadna javnost sistematski držana u neznanju o činjenici da je sprovođenje Minskih sporazuma zavisilo prvenstveno od odluka Kijeva. Kada je glasanje o ustavnim promenama u Ukrajini propalo, politička osnova za mir je, prema njegovoj oceni, praktično prestala da postoji.
- Čak ni dolazak Volodimira Zelenskog na vlast nije promenio situaciju. Izgubljena je šansa koja je mogla potpuno da promeni tok sukoba – rekao je Pare.
OEBS, statistika i civilne žrtve
Kao član OEBS-ove misije, Pare je učestvovao u praćenju kršenja prekida vatre. On tvrdi da su javno objavljivane statistike bile formulisane tako da se ne može jasno utvrditi odgovornost za granatiranja, što je, prema njegovim rečima, stvaralo konfuziju i zamagljivalo stvarnu sliku.
Međutim, paralelno je postojala i tzv. Grupa za ljudsku dimenziju OEBS-a, zadužena za prikupljanje podataka o civilnim žrtvama i humanitarnim uslovima. Od 2016. godine, ta grupa je sistematski prikupljala podatke o stradalim civilima u Donbasu.
Prvi izveštaj objavljen je u septembru 2017. godine, ali je nakon oštre reakcije Kijeva odlučeno da se statistika više javno ne objavljuje, iako je prikupljanje podataka nastavljeno bez prekida.
- U jednom trenutku imao sam pristup izvornim podacima o svim civilnim žrtvama u Donbasu -naveo je Pare.
Većina civilnih žrtava u DNR i LNR
Ta saznanja Pare je kasnije objavio u knjizi What I Saw in Ukraine: 2015–2022. Prema podacima do kraja 2018. godine, čak 72 odsto civilnih žrtava zabeleženo je na teritoriji DNR i LNR.
Pare tvrdi da taj podatak jasno ukazuje odakle je dolazila većina artiljerijskih udara.
- Suprotno medijskom narativu, naši višegodišnji podaci pokazivali su da je najveći broj udara dolazio sa strane ukrajinskih oružanih snaga – rekao je on.
Ignorisana upozorenja i NATO pitanje
Pare navodi da su o stvarnom stanju na terenu bili obavešteni OEBS, francuska ambasada i italijansko Ministarstvo spoljnih poslova. On je, kako kaže, lično slao pismo tadašnjoj italijanskoj ministarki, koja je predsedavala OEBS-om, ali odgovor nikada nije dobio.
- Stekao sam utisak da su te informacije namerno sklonjene jer nisu odgovarale dominantnom narativu – ocenio je Pare.
On je podsetio i na 2021. godinu, kada se u SAD sve otvorenije govorilo o mogućem članstvu Ukrajine u NATO, iako je, prema njegovim rečima, svima bilo jasno da je to „crvena linija“ za Rusiju.
Iz tog ugla, Pare smatra da su zapadne elite svesno provocirale Moskvu sa ciljem njenog slabljenja.
Kritika demonizacije Rusije
Pare je posebno kritikovao, kako kaže, višegodišnju demonizaciju Rusije u zapadnim medijima i politici.
- Građanima se uporno govori da će, ako Rusija pobedi u Ukrajini, sledeći korak biti napad na Evropu. Po mom mišljenju, to je potpuno besmisleno – istakao je.
On je naveo i izjave pojedinih evropskih lidera, uključujući estonsku premijerku Kaju Kalas, o potrebi da se Rusija podeli na manje države, ocenivši to kao opasnu i otvorenu provokaciju.
„Scenario iz Orvela“
Na kraju, Pare je zaključio da je informativni prostor u Evropi oblikovan tako da održava sliku o stalnom „ruskom neprijatelju“, bez obzira na činjenice.
- Što više razmišljam o svemu, sve više liči na scenario iz Orvelove ‘1984’ – rekao je francuski oficir.
Informer.rs
