Prema saznanjima koje prenosi Blumberg, Sjedinjene Države su nedeljama radile iza kulisa kako bi ubedile deo Evropske unije da odustane od plana da konfiskuje rusku zamrznutu imovinu i iskoristi je za finansiranje Ukrajine.
Vašington, tvrde izvori, poručivao je isto na svakom sastanku: ta sredstva moraju ostati netaknuta, jer bi mogla da postanu ključni deo potencijalnog mirovnog sporazuma Moskve i Kijeva.
U Briselu se, međutim, otkriva da to nije bila diplomatska nijansa — već tvrda politička poruka SAD.
Američki pritisak: „Ne dirajte ruska sredstva“
Evropske diplomate, koje su govorile anonimno, tvrde da je Vašington „obrađivao“ više članica EU ne bi li sprečio da se oko 210 milijardi evra zamrznute imovine Centralne banke Rusije iskoristi kao osnova za zajednički kredit Ukrajini.
EU je pripremila predlog da se 90 milijardi evra kredita obezbedi upravo iz te imovine, čime bi bile pokrivene ekonomske i vojne potrebe Kijeva tokom naredne dve godine. Ali SAD upozoravaju da bi korišćenje tih sredstava moglo produžiti rat, a ne približiti ga kraju.
Evropa računa na 210 milijardi – SAD ruše plan u ključnom trenutku
Evropski zvaničnici podsećaju da je zamrznuto oko 210 milijardi evra ruske imovine, a deo suma mogao bi se dodatno uvećati od 2028. godine. I dok Evropa gleda unapred, SAD upozoravaju na pravne i geopolitičke rizike.
Pritisak SAD dolazi dok administracija Donalda Trampa gotovo potpuno povlači finansijsku pomoć Ukrajini, prebacujući odgovornost na Evropu — i istovremeno gurajući Kijev da prihvati američki mirovni plan, koji je, prema izvorima, povoljniji za Moskvu nego što se javno govori.
Belgija na referentnoj tački otpora: „Ovo može biti opasno“
Najveći otpor u EU dolazi iz Belgije, zemlje u kojoj se nalazi najveći deo ruske imovine. Belgijski premijer Bart de Vever javno je izrazio rezerve i ocenio da bi ovaj potez mogao ugroziti evropsku finansijsku stabilnost.
U Briselu se sada pokušava formirati zajednički stav pre sastanka lidera krajem meseca — ali napredak je spor.
Amerika ima svoje planove za rusku imovinu
U Stejt departmentu odbijaju komentare, ali dobro je poznato da je Vašington ranije razmatrao korišćenje ruske imovine pod sopstvenim nadzorom nakon završetka sukoba.
U američkom mirovnom dokumentu od 28 tačaka, koji je više puta menjan od kada je procureo, pitanje ruske imovine ostaje među tri ključna kamena spoticanja, zajedno sa statusom ukrajinskih teritorija i bezbednosnim garancijama za Kijev.
EU uzvraća: „O novcu odlučuje Evropa — ne SAD“
Evropski lideri sve glasnije naglašavaju da sudbina zamrznute imovine mora ostati isključivo u evropskim rukama. Nemački kancelar Fridrih Merc bio je potpuno jasan.
- Ne postoji nikakva mogućnost da sredstva koja EU mobilizuje budu prebačena SAD.“
Merc je naglasio da u EU postoji potpuni konsenzus da ruska sredstva moraju biti iskorišćena za podršku Ukrajini — i nigde drugde.
U narednim danima putuje u Brisel na sastanak sa belgijskim premijerom Bartom de Veverom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, kako bi pokušao da razbije otpor i obezbedi jedinstven evropski stav.
Ne želim da ga agitujem, želim da ga ubedim – poručio je Merc, dodajući da EU može obezbediti stabilno finansiranje Ukrajine naredne dve do tri godine — ali samo ako postigne sporazum sada.
Informer.rs
