Moj bivši muž me je prevario, ispraznio našu ušteđevinu i nestao prije šest godina. Potpuno je ispario.
Prošle godine sam počela da se zabavljam s nekim novim – nježan, duhovit. Bili smo zajedno osam mjeseci kada sam upoznala njegovu porodicu.
Njegova sestra me je uporno posmatrala. Poslije večere povukla me je u stranu i tiho rekla: “Mislim da znam ko si zapravo”
Odvela me u kuhinju, otvorila telefon i pokazala fotografiju sa porodičnog ručka pre tri godine. Na slici – moj novi dečko, samo sa bradom i drugim imenom. Pored njega muškarac koga nisam videla godinama: moj bivši muž. “Ovo je moj rođak,” rekla je. “Zajedno su pokretali ‘poslove’, uzimali pozajmice na tuđa imena i nestajali. Tvoj bivši je pobegao u inostranstvo. A tvoj ‘novi’ je ovde pokušavao da počne ispočetka – dok mu se rođak ne javi za novu šemu.”
Krv mi je šiknula u ušima. Pitala sam je zašto mi to govori. “Zato što te je pratio još pre nego što ste se upoznali,” odgovorila je. “Video je da si ranjiva i znao je za vašu staru štednju. Meni je muka od svega i neću da gledam još jednu ženu kako strada.”
Te noći sam se spakovala i otišla bez scene. Ujutru sam otišla u policiju sa porukama, slikama i svim što sam imala. Sestra je dala pisanu izjavu. Ispostavilo se da su obojica već bili pod proverom zbog više prijava.
Nekoliko dana kasnije, dobila sam poziv: moj bivši je lociran u susednoj zemlji zbog drugog slučaja, a “novi dečko” je priveden na razgovor. Nisam dobila nazad našu staru ušteđevinu, ali sam sprečila da mi ponovo izvuku tlo pod nogama.
Najteži deo bio je priznati sebi da sam poverovala ne zato što nisam videla znake, nego zato što sam želela da verujem da me je konačno neko izabrao bez skrivenih namera. Terapija mi je pomogla da raščistim krivicu i da naučim da proverim, postavim granice i ne sramim se što tražim jasne odgovore.
Danas sam mirna. Još nisam spremna za novu vezu, ali jesam za istinu – makar bila bolna. Ako nekome ovo može da posluži: proverite priče koje zvuče predobro, sačuvajte svoje dokumente i novac, i ne bojte se da potražite pomoć. Ponekad vas spasi baš nečija hrabrost da kaže: “Stani, ovo nije u redu.”
