Snažne detonacije koje su odjeknule širom Ukrajine u noći 25. novembra pogodile su više regiona, ali je najveća šteta registrovana u centru Kijeva, gde su pogođeni podzemni objekti sovjetskog porekla, potvrđuju izvori koje prenosi MK.
Prema prvim informacijama, napad je bio usmeren na duboko ukopane strukture ispod grada, objekte o kojima se decenijama govorilo samo u stručnim bezbednosnim krugovima.
Sovjetski podzemni kompleksi pod udarom savremenog oružja
Reč je o masivnim podzemnim kompleksima građenim tokom Sovjetskog Saveza, projektovanim da izdrže ekstremna opterećenja, jak udarni talas i dugotrajnu izolaciju. Vojni analitičar i istoričar PVO-a Jurij Knutov navodi da su ti objekti nekada služili kao industrijska postrojenja, komandni centri i operativne radionice sa višeslojnim armiranim konstrukcijama, dizajniranim da izdrže čak i nuklearne udare.
Knutov ističe da savremeni sistemi, posebno rakete velikih brzina poput Kinžala, imaju kapacitet da probiju i takve višeslojne konstrukcije koje su se nekada smatrale gotovo neuništivim. Kombinacija hiperbrzine i ogromne kinetičke energije, objašnjava on, omogućava precizno uništavanje ciljeva na dubinama koje su ranije bile van domašaja.
Kijev koristi podzemne objekte za komandovanje i operacije dronova
Prema tvrdnjama ruskog eksperta, ukrajinske vlasti aktivno koriste ove podzemne objekte za planiranje operacija, unutrašnju koordinaciju snaga, izradu ruta bespilotnih letelica i podršku jedinicama na frontu. Zbog toga svaka informacija o njihovoj lokaciji postaje prioritet ruske strane, što objašnjava zašto su poslednji udari precizno usmereni na ove tačke.
Nakon napada, stručnjaci ponovo otvaraju pitanje koliko su stare sovjetske podzemne konstrukcije sposobne da izdrže savremeno hipersonično oružje i da li uopšte mogu ostati relevantne u modernom ratu. Jasno je samo jedno: podzemna infrastruktura Kijeva ponovo je u centru strateškog interesovanja, više nego u bilo kom trenutku poslednjih decenija.
Informer.rs
