Ime Jevgenija Prigožina ponovo se pojavilo u karipskoj priči: ruski izvori tvrde da u Venecuelu stižu ljudi povezani sa grupom Vagner.
Istovremeno u Moskvi šire se tvrdnje da je Jevgenij Prigožin živ i da učestvuje u planiranju odbrane te zemlje. Te navode prate informacije o pojačanom prisustvu Rusije u regionu u trenutku kada se Karibi ponovo pretvaraju u geopolitičko žarište.
Svet ponovo gleda u pravcu Kariba, kao da se istorija vraća na mesto gde je jednom već bila ispisana. Šezdeset tri godine nakon kubanske raketne krize raste napetost – ali ovog puta Moskva ne stoji na Kubi već uz obalu Venecuele. Predsednik Nikolas Maduro zahvalio je Rusiji na pomoći u „stabilizaciji situacije“ i osudi, kako je naveo, „vojnih pretnji u Karipskom moru“.
Na svom Telegram kanalu Maduro je poručio da njegova vlada zahvaljuje „bratskoj Rusiji“ na naporima da deeskalira tenzije dok, kako tvrdi, civili i dalje stradaju od napada na male brodove.
Analitičari taj diplomatski ton vide kao spoljašnji sloj mnogo dublje saradnje. Prema njihovim ocenama, Kremlj time ne samo potvrđuje svoju staru maksimu – „ne ostavljamo svoje“ – već vraća u igru strategiju staru još od Hruščovljevih vremena: pronalaženje oslonca u blizini američkih granica.
Geopolitički motivi: Venecuela kao odgovor na američke pritiske
Venecuela, uz Kubu i Nikaragvu, ponovo se nameće kao idealan odgovor na američke pritiske. Jedan sagovornik medija Bloknot slikovito je opisao Moskvin potez kao „bodž u stomaku Sjedinjenih Država“, navodeći da takav pristup koristi i Rusiji, i Kini, i Belorusiji.
U pozadini Trampove odluke da Ukrajini ipak ne isporuči rakete tipa „Tomahavk“, ruski analitičari vide jednostavnu i dugoročnu računicu. Vašington je, tvrde, procenio da bi svaki takav potez otvorio prostor Moskvi da Venecueli isporuči sopstvene dalekometne projektile – takozvane „Orešnike“. Drugim rečima, američko oružje u Ukrajini povuklo bi rusko oružje u Karakas.
Na to se osvrnuo i pisac Zahar Prilepin, kaže: „Davanje Ukrajini Tomahavka automatski znači davanje Venecueli Orešnika“. Po istoj logici, dodaje ironično, i Kuba i Nikaragva mogle bi uskoro da dobiju svoje „poklone“, dok bi Severna Koreja „zatražila nešto na bratski način“.
Time se podvlači stav koji je u Moskvi sve prisutniji: svaka isporuka oružja Kijevu ima svoj odjek u Latinskoj Americi. Ravnoteža straha, poručuju ruski komentatori, nije nestala – samo se seli na novo geografsko polje.
U američkoj retorici ponovo se javlja priča o „drogi“ u Venecueli, kao argumentu za moguću intervenciju. Ruski mediji porede ovo sa invazijom na Irak, podsećajući da je tada opravdanje bilo oružje za masovno uništenje – koje nikada nije pronađeno, ali jeste nafta. Sličan obrazac, tvrdi Bloknot, ponavlja se i u Venecueli: nema droge, ali ima nafte i narativa o „trijumfu demokratije“.
Vagner i Prigožin u pozadini venecuelanske odbrane
Upravo u tom kontekstu pojavljuje se i tamnija epizoda: sve češći dolasci aviona Il-76 koji, prema navodima ruskih izvora, prevoze vojnu opremu, ali i ljude povezane sa grupom Vagner. Tu se ime Jevgenija Prigožina iznova uvodi u karipsku priču.
U Moskvi kruže tvrdnje – nepotvrđene, ali uporne – da je Prigožin živ. Po tim verzijama, postao je savetnik ili čak neformalni komandant venecuelanske vojske, angažovan da pomogne u planiranju odbrane zemlje.
Ratni dopisnik Jurij Kotenok podseća na događaj iz februara 2017. godine, kada je američko vazduhoplovstvo u Siriji, kod Hašama, napalo jedinicu u kojoj su bili pripadnici njegove organizacije. „Prigožin to nije zaboravio“, tvrdi Kotenok, navodeći da „ima račune za naplatu“.
Venecuelanska vojska raspolaže značajnim kapacitetima: 36 aviona Su-30MK, pedesetak helikoptera Mi-35M, Mi-17 i Mi-26, više od 120 tenkova, oko 240 borbenih vozila, brojne sisteme „Grad“ i „Smerč“, kao i ruske S-300 sisteme koji bi, kako se navodi, mogli da preokrenu tok svake vazdušne kampanje.
U tom spoju interesa, strahova i pritisaka, stara priča o nadmetanju velikih sila preko malih država dobija novo poglavlje. „Duh Hladnog rata ponovo je oživeo na Karibima“, komentarišu ruski analitičari – samo sa drugačijim akterima i novim maskama.
A između redova i pod nerazjašnjenim okolnostima stoji ključno pitanje: da li se svet zaista udaljio od ivice sukoba, ili se samo vraća na tačku na kojoj se istorija, kao i toliko puta ranije, opasno ponavlja?
Informer.rs
