Kineske državne naftne kompanije sve više izbegavaju rusku naftu nakon što su Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici uveli nove sankcije vodećim ruskim proizvođačima i kupcima energenata.
Ovaj zaokret, koji bi mogao dramatično preoblikovati globalno tržište nafte, signalizira da čak ni Peking više nije spreman da rizikuje sukob sa Zapadom zbog ruskog „crnog zlata“.
Kineski giganti otkazuju ruske pošiljke
Kako piše agencija Blumberg, pozivajući se na neimenovane trgovce, kineski energetski divovi „Sinopek“ i „Petročajna“ počeli su da povlače narudžbine i odustaju od pojedinih isporuka ruske nafte nakon što su SAD prošlog meseca proširile sankcije na „Rosnjeft“ i „Lukoil“.
Strah od američkih kazni zahvatio je i privatne kineske rafinerije, poznate kao „čajnici“, koje su ranije kupovale rusku sirovu naftu po sniženim cenama. Kompanija „Šandong Julong Petrokemikal“, koja se već našla na crnim listama Velike Britanije i Evropske unije, postala je upozorenje svima koji bi mogli da slede njen primer.
Pad potražnje za ruskom naftom ESPO
Najveći gubitnik u ovoj situaciji postala je ruska nafta tipa ESPO, koja se izvozi iz istočnog Sibira i do sada je bila među najtraženijim vrstama na kineskom tržištu zbog niskog sadržaja sumpora i povoljne cene.
Konsultantska kuća Rajstad Enerdži procenjuje da je čak 400.000 barela dnevno — što čini oko 45 odsto ukupnog kineskog uvoza ruske nafte — trenutno pogođeno obustavom kupovine.
Rusija je prethodnih godina postala najveći snabdevač Kine, delom i zbog toga što je zbog sankcija bila prinuđena da naftu prodaje po sniženim cenama. Međutim, poslednji talas američkih mera sada preti da ozbiljno uzdrma taj energetski savez.
SAD i saveznici stežu obruč
Vašington i partneri iz G7 sada pooštravaju sankcije ne samo ruskim proizvođačima, već i kompanijama koje kupuju njihovu naftu. Cilj je da se Moskvi smanje prihodi i tako oslabe finansijski temelji rata u Ukrajini.
Zanimljivo je da bi u ovoj situaciji SAD mogle same profitirati. Peking je, nakon susreta predsednika Donalda Trampa i Sija Đinpinga na marginama samita APEK u Južnoj Koreji, postigao trgovinsko primirje sa Vašingtonom, što bi moglo otvoriti prostor za povećanje američkog izvoza energenata u Kinu.
„Čajnici“ u neizvesnosti
Iako manje kineske rafinerije trenutno izbegavaju ruske isporuke, analitičari navode da će situacija ostati napeta do kraja godine. Mnoge od tih kompanija ionako se suočavaju s manjkom uvoznih kvota, pa čak i da žele da ignorišu sankcije, nemaju kapacitete da značajno povećaju kupovinu.
Jedini izuzetak ostaje „Šandong Julong Petrokemikal“, koja se, paradoksalno, zbog zapadnih zabrana još više oslanja na rusku naftu — jer drugih opcija praktično nema.
Mogući udarac za Moskvu
Stručnjaci upozoravaju da bi smanjenje kineskog uvoza moglo naneti ozbiljan udarac ruskim prihodima od nafte, koji predstavljaju ključni izvor deviza za Kremlj. Iako se Rusija okreće novim tržištima poput Indije i Turske, Kina je do sada bila njen najveći i najpouzdaniji kupac.
Ako Peking u potpunosti ograniči kupovinu, Moskva bi mogla da se suoči sa novim talasom finansijskog pritiska – upravo onim koji Vašington i Brisel priželjkuju.
Informer.rs
