Farmaceut iz Niša Milan Đorđević nestao je prošlog juna na Suvoj planini. Njegov automobil je pronađen zaključan, telefoni i laptop unutra, a pas tragač se zaustavio na jednom mestu. Majka Marica veruje da je sin otet i ne gubi nadu da je živ.
„Kao da je juče bilo… Izašao je iz mog stana, prešao ulicu, seo u službenu škodu i otišao ka Kliničkom centru. Posle dva sata, moj život se srušio. Od tada – ni traga ni glasa. Samo slike, suze i čekanje.“
Ovako započinje ispovest Marice Đorđević (72), majke farmaceuta Milana Đorđevića (42) iz Niša, koji je nestao 10. juna prošle godine na izletištu Bojanine vode na Suvoj planini.
Njegov službeni automobil pronađen je zahvaljujući pametnom satu povezanom sa telefonom — vozilo je stajalo na parkingu ispred Planinarskog doma, 19 kilometara od Niša. U njemu su bili mobilni telefoni, laptop i novčanik, dok je pasoš ostao kod kuće.
Suva planina je pretražena do poslednjeg kamena, ali Milanov trag je nestao bez objašnjenja.
„Evo, sad sam se rasplakala… Na TV-u pustili pesmu ‘Maro, šta radiš, Maro’ — tako me je on zvao. Gledam slike svakog dana. Deca znaju da im je tata nestao i da se traži. Kako vreme prolazi, meni je sve teže,“ priča Marica kroz suze.
Poslednji susret
Marica pamti svaki detalj poslednjeg susreta sa sinom.
„Došao je kod mene oko 8.10. Rekao je: ‘Neću da doručkujem, već sam jeo.’ Popili smo kafu, poslao par mejlova i rekao: ‘Idem, Maro, da radim.’ To su mu bile poslednje reči. Ništa nije nagoveštavalo da će nestati.“
Milan je otišao oko 9.10, a u 10.30 već je bio u Kliničkom centru gde je imao poslovni sastanak. Doktorka s kojom je razgovarao kasnije je izjavila da je bio „pomalo nervozan, ali ništa neobično“.
U 11.40 sigurnosne kamere snimile su njegov auto u Gornjoj Studeni, na putu za Bojanine vode.
„Samo plačem, gledam slike i čekam poziv“
Majka kaže da se svakog dana nada čudu.
„Svi kažu: ‘Živ je, ne sekiraj se.’ Ali gde je? Prošlo je godinu dana. Samo plačem i čekam. Ne gubim nadu, ne smem. Ako izgubim nadu – ostaje mi samo da umrem. Policija kaže: ‘Gospođo Marice, nema ništa novo.’ Sve je stalo na početku. On je gore seo u druga kola i nestao. Pas tragač je nanjušio samo njegov trag kod parkinga, terase planinarskog doma i osmatračnice. Nigde više,“ kaže Marica.
Istraga bez odgovora
Istraga se suočila sa zidom: ne može se raspisati međunarodna poternica jer nema dokaza o krivičnom delu, a Milan je punoletan.
Bio je uzoran radnik, nije imao dugove, nije bio kockar ni zavisnik, a tog dana otišao je na planinu u odelu i cipelama, neprimerenim za pešačenje.
Psi tragači reagovali su samo u zoni planinarskog doma. Njegov automobil, koji je ubrzo vraćen firmi, imao je tragove crvene zemlje na gumama, što znači da je vozio do osmatračnice i vratio se.
„Ne znam zašto nisu zadržali auto. Samo nekoliko sati je bio na veštačenju. To mi nije jasno,“ kaže majka.
„Neko ga je gore čekao“
Marica veruje da je njen sin namamljen u klopku.
„U 11.45 poslao je poruku ženi da ne može da dođe po dete u vrtić. I to je bila poslednja poruka. Mislim da je u podne imao zakazan susret sa nekim. Neko ga je čekao na Bojaninim vodama. Šta bi on tamo radio u odelu i sa laptopom? Neko ga je odveo – gde i zašto, to niko ne zna,“ priča ona.
Jedna devojčica, ćerka prijateljice porodice, rekla je da je tog dana videla mladića koji zaključava automobil sličan Milanovom, ali se datum nije poklopio.
Psi tragači se zaustavili na jednom mestu
Velika akcija pretrage Suve planine nije dala rezultate. Psi tragači reagovali su na tri tačke: parking, terasu doma i osmatračnicu.
„Kada su stigli do osmatračnice – pas se ukopao. Nije hteo dalje,“ priča Marica.
Potraga po manastirima
Porodica je, preko Srpske pravoslavne crkve, proverila da li je Milan možda otišao u manastir.
„Rekli su nam da nije ni na Hilandaru, ni u bilo kom manastiru u Srbiji ili inostranstvu. To imamo napismeno, ali ko zna da li je tačno. U današnje vreme lako je promeniti identitet ili preći granicu pod drugim imenom,“ kaže ona.
Sumnja na otmicu
Marica je ubeđena da Milan nije mogao sam da ode.
„Njegov auto je bio parkiran, zaključan. Gde bi on pešice u kožnim cipelama? Bio je sređen, išao na posao. U podne se s nekim našao, to je sigurno. Mislim da je otet, na prepad,“ tvrdi majka.
Detalji koji i dalje muče porodicu
Marica ne veruje da je njen sin digao ruku na sebe.
„Nije bio takav čovek. Da je to hteo, našao bi se neki trag. I ne bi išao na planinu. Zašto bi išao tamo?“
Zbunjuje je i činjenica da je njegov sat pronađen tri dana kasnije, kada je koleginica tražila saobraćajnu dozvolu u kolima – a ne tokom uviđaja.
Porodica je izradila nove fotografije Milana, u nadi da će ih neko prepoznati.
HRONOLOGIJA KRETANJA MILANA ĐORĐEVIĆA
9.30 – napušta majčin stan
10.30 – dolazi kod doktorke u Klinički centar
10.55 – kamere ga snimaju na putu ka Bojaninim vodama
11.45 – šalje poruku ženi da ne može po dete
12.00 – poslednji snimak u Jelašnici
17.00 – biciklista vidi njegov automobil parkiran kod Bojaninih voda
(Blic)
