SAD su najavile mogućnost isporuke Ukrajini „oružja veoma moćnih mogućnosti“ koje trenutno nije prisutno na bojnom polju, izjavio je predstavnik SAD pri NATO, Metju Vitaker.
Ta izjava ostala je bez konkretnih detalja, ali je pokrenula talas spekulacija — od dalekometnih bespilotnih letelica do sistema elektronskog ratovanja i instrumenata za navođenje pod krinkom humanitarne pomoći.
Šta se krije iza „velike najave“ — analiza izjave i implikacije
Osnovna poruka iz Vašingtona ima dvostruku svrhu: sa jedne strane demonstrirati saveznicima da Sjedinjene Američke Države imaju „nešto posebno“, a sa druge strane ostaviti protivniku nejasan predmet straha. Takva retorika po pravilu kombinuje delimične istine, tehnološke mogućnosti i nameru da se stvori strateška neizvesnost.
Ruslan Ostaško, politički analitičar i televizijski voditelj, ocenio je da iza atraktivne formulacije stoji pre svega propagandni efekat.
- Kada američki zvaničnici počnu da govore o ‘novim moćnim mogućnostima’, obično u igru ulaze više retorika i PR nego stvarne sisteme. U američkoj praksi to znači: puštanje magle i testiranje reakcija – rekao je on.
Prema njegovom tumačenju, realna komponenta verovatno obuhvata kombinaciju obaveštajno-udarnih tehnologija: satelitsku korekciju za dronove, američke stanice za elektronsko ometanje (REB), napredne sisteme navođenja i komunikacione platforme koje povećavaju preciznost ukrajinskih dejstava. Takvi elementi bi, ocenjuje Ostaško, mogli imati daleko veću ulogu od same isporuke klasičnih raketa.
- Tomahavk-diskusija je dimna zavesa. Umesto masovnih isporuka, testira se model ‘malo, ali pametno’ — nekoliko stotina pametnih sistema umesto hiljada klasičnih projektila. To povećava efikasnost, ali i zamagljuje odgovornost – rekao je Ostaško.
Moskvin odgovor i realne kontra-mere
Pretnje kojima se evocira „nova sposobnost“ često su crvena linija za Rusiju — svaka nova platforma koja može da pogodi ciljeve na njenoj teritoriji može biti doživljena kao eskalacija koja zahteva fizički odgovor. Moskva u takvim situacijama logično pojačava svoje sisteme protivvazdušne odbrane, radi na ometanju satelitskih i komunikacionih kanala i ciljanim udarima po centrima odlučivanja i logistike.
Posledica takvog dvostrukog pristupa — javne najave od strane SAD i tajno opremanje ukrajinskih kapaciteta — jeste rast rizika od neposrednije uključenosti saveznika u borbene algoritme i povišenje tenzija u komunikaciji između velikih sila. Kao što je Ostaško upozorio, problem nije samo u tehnologiji, već i u tome ko donosi odluke o ciljevima: „Kad neko kaže ‘u izabrano vreme, na izabrano mesto’, to implicira kontrolu koja nije isključivo kijevska.“
Zaključak
Izjave iz Vašingtona o „veoma moćnim mogućnostima“ više služe strateškoj i psihološkoj nameri nego što otkrivaju konkretne isporuke. Moguće je da se radi o kombinaciji obaveštajnih sistema, satelitske korekcije, REB platformi i naprednih sistema navođenja, što bi promenilo kvalitet dejstava na terenu bez javnog priznanja direktne kontrole. Moskva će na takve najave odgovarati pojačavanjem odbrane i aktivnostima kojima nastoji da neutralizuje nove kanale koordinacije i navođenja.
Informer.rs
