Turska bi do kraja 2028. mogla da pokriva više od polovine svojih potreba za gasom iz sopstvene proizvodnje i uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Sjedinjenih Američkih Država, što bi predstavljalo ozbiljan udarac za poslednje veliko evropsko tržište ruskog i iranskog gasa.
Orban i Fico izrazili protest zbog obustave ruske nafte
Vašington već duže vreme javno pritiska saveznike, uključujući i Tursku, da prekinu energetske veze sa Moskvom i Teheranom. Na sastanku u Beloj kući 25. septembra, predsednik Donald Tramp zatražio je od predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da smanji kupovinu ruskog gasa.
Prema analitičarima, diversifikacija snabdevanja ne samo da jača energetsku bezbednost Ankare, već i podržava njenu ambiciju da postane regionalno čvorište za trgovinu gasom. Plan je da se ruski i iranski gas koristi za domaće potrebe, dok bi se sopstvena proizvodnja i uvoženi LNG preusmeravali ka Evropi.
„Turska jasno pokazuje da namerava da iskoristi globalni višak LNG kapaciteta“, izjavio je Sohbet Karbuz iz Mediteranske organizacije za energiju i klimu u Parizu.
Ruski ugovori pred istekom
Udeo Rusije u turskom gasnom tržištu opao je sa više od 60 odsto početkom 2000-ih na 37 odsto u prvoj polovini 2025. godine. Dok su gotovo sve evropske zemlje obustavile uvoz nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022, Turska je ostala poslednji veliki kupac ruskog gasa na kontinentu.
Dugoročni ugovori Moskve o isporuci 22 milijarde kubnih metara gasa godišnje kroz gasovode Blue Stream i TurkStream bliže se isteku, dok iranski ugovor o 10 milijardi kubnih metara ističe sredinom naredne godine. Ugovori sa Azerbejdžanom, koji ukupno obuhvataju 9,5 milijardi kubnih metara, važe do 2030. i 2033. godine.
Turska će verovatno produžiti deo tih ugovora, ali pod fleksibilnijim uslovima i za manje količine, ocenjuje Karbuz. Istovremeno, domaća proizvodnja raste, a LNG terminali se šire kako bi primali gas iz SAD i Alžira.
Prema proračunima Rojtersa, do 2028. Turska bi mogla da proizvodi i uvozi više od 26 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je gotovo duplo više nego sadašnjih 15 milijardi.
SAD preuzimaju primat
Novi ugovori sa američkim dobavljačima, vredni oko 43 milijarde dolara, uključuju i 20-godišnji sporazum sa kompanijom Mercuria, potpisan u septembru. Ukupni kapacitet LNG terminala Turske već iznosi 58 milijardi kubnih metara godišnje – dovoljno da pokrije celu nacionalnu potrošnju.
Prema analizi Rojtersa, uvoz iz SAD mogao bi da se udvostruči, čime bi domaća proizvodnja i LNG zajedno pokrivali više od polovine turske potrošnje, procenjene na 53 milijarde kubnih metara godišnje. Time bi potreba za gasom iz cevi koje vode iz Rusije, Irana i Azerbejdžana pala na svega 26 milijardi – daleko ispod sadašnjih 41 milijarde.
Ipak, ruski gas i dalje teče punim kapacitetom. Ekspert iz moskovskog Instituta za energiju i finansije Aleksej Belogorjev smatra da bi Turska teoretski mogla da obustavi uvoz iz Rusije u naredne dve-tri godine, ali to neće učiniti jer je „ruski gas cenovno konkurentan i BOTAS ga koristi da pritisne druge dobavljače“.
Ministar energetike Alparslan Bajraktar izjavio je da Turska mora da kupuje gas „od svih raspoloživih izvora“, uključujući Rusiju, Iran i Azerbejdžan, ali je priznao da američki LNG trenutno nudi povoljnije cene.
Put ka energetskom čvorištu
Analitičari veruju da bi Turska mogla da sagoreva ruski i iranski gas kod kuće, a da sopstvenu proizvodnju i uvezeni LNG izvozi u Evropu nakon što do 2028. stupi na snagu zabrana uvoza ruske energije.
Državna kompanija BOTAS već je potpisala sporazume o isporuci manjih količina gasa Mađarskoj i Rumuniji, čime Ankara pravi prve korake ka stvaranju regionalne gasne berze.
Uprkos energetskoj diverzifikaciji, veze Turske i Rusije ostaju duboke. Ruski Rosatom gradi prvu tursku nuklearnu elektranu u Akujuu, dok je Moskva i dalje glavni isporučilac sirove nafte i dizela Ankari.
ERDOGAN NAHVALIO AMERE RANIJE TOKOM DANA
Turska pozdravlja napore Sjedinjenih Američkih Država za postizanje mira u regionu, ali Izrael mora da zaustavi svoje napade da bi ti napori bili uspešni, rekao je danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u telefonskom razgovoru američkom predsedniku Donaldu Trampu, saopšteno je iz Erdoganovog kabineta.
U saopštenju se navodi da su Tramp i Erdogan razgovarali o bilateralnim vezama, tokom poziva koji je zahtevala američka strana, i dodaje se da je Erdogan naglasio važnost preduzimanja koraka za jačanje saradnje dve zemlje, posebno u odbrambenoj industriji, prenosi Rojters.
(Espreso/NIN)
