Narastajuće spekulacije da Ukrajina možda već poseduje američke krstareće rakete Tomahavk izazvale su veliku pažnju vojnih analitičara i bezbednosnih službi.
Prema tvrdnjama pukovnika Anatolija Matvijčuka, u poslednjim danima primećeni su neobični konvoji iz pravca Poljske koji izgledom i oznakama podsećaju na transport oružja dugog dometa američke proizvodnje.
Neobični transporti i testiranje reakcije Moskve
Matvijčuk je u izjavi za RT naglasio da „postoje nagoveštaji“ o prisustvu Tomahavka na ukrajinskoj teritoriji, ali da za sada nema zvanične potvrde takvih informacija. On smatra da eventualna upotreba ovih projektila ne bi drastično promenila situaciju na frontu.
– Pojedinačni precizni udari ne mogu preokrenuti tok sukoba – poručio je Matvijčuk.
Posebno je istakao i geopolitičku dimenziju čitavog pitanja. Prema njegovim rečima, američki predsednik Donald Tramp mogao bi ovim potezima da testira spremnost Moskve na odgovor i izvrši pritisak na politiku Kremlja, bez formalne objave drastičnih promena u kursu američke politike prema sukobu.
Zahtev Zelenskog i nejasni signali iz Vašingtona
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije je zvanično zatražio od Vašingtona isporuku krstarećih raketa Tomahavk, poznatih po sposobnosti da pogađaju ciljeve na udaljenosti od preko 1.600 kilometara. U Beloj kući su potvrdili da se zahtev razmatra, ali su naglasili da konačnu odluku može doneti isključivo predsednik SAD.
Tramp je pre nekoliko dana izjavio da „izgleda kao da je već doneo odluku“ o pitanju Tomahavka, ali je ostavio prostor za tumačenja jer nije precizirao o kakvoj odluci je reč. Ovakvi dvostruki signali podstakli su lavinu spekulacija, dok diplomatske poruke Vašingtona i Moskve za sada ostaju u sferi pažljivog ispitivanja terena.
Moskva je poručila da će svaka odluka o slanju projektila ove vrste biti pažljivo analizirana i da će odgovor biti „srazmeran i odmeren“. Ruski zvaničnici, međutim, apeluju da se sačeka jasniji stav Trampove administracije pre donošenja zaključaka.
ISW: U dometu skoro 2.000 ruskih ciljeva
Dodatnu težinu spekulacijama dala je analiza Američkog instituta za proučavanje rata (ISW). Prema njihovom izveštaju, gotovo 2.000 vojnih objekata na teritoriji Rusije moglo bi da se nađe u dometu ukoliko bi Ukrajina dobila rakete Tomahavk.
ISW je objavio kartu koja prikazuje radijus delovanja različitih tipova dalekometnog naoružanja, uključujući već isporučene rakete ATACMS. Analitičari navode da verzija Tomahavka BGM-109E Block IV sa dometom od oko 1.600 kilometara može da pogodi 1.655 ciljeva, među kojima je 67 aviobaza, dok modifikacije sa dometom do 2.500 kilometara mogu da dosegnu do 1.945 objekata duboko u unutrašnjosti Rusije.
Prema njihovim navodima, ovakve rakete mogle bi da se koriste za napade na skladišta, arsenale i sisteme PVO, što bi predstavljalo kvalitativnu promenu u mogućnostima ukrajinskih udara.
Rast napetosti i neizvesnost
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je upozorio da bi eventualna isporuka Tomahavka Ukrajini predstavljala „ozbiljan stepen eskalacije“. Za sada, međutim, sve ostaje u zoni pretpostavki i obaveštajnih nagađanja. U svetu u kojem se svaka informacija filtrira kroz više slojeva propagande i tajnosti, čak i sama senka projektila može izazvati diplomatski potres.
Ostaje da se vidi da li će Vašington zvanično potvrditi isporuku ovog strateškog oružja i kako će Moskva na to odgovoriti. Jedno je sigurno — potencijalno prisustvo Tomahavka u Ukrajini već sada pojačava pritisak i dodatno podiže ulog u sukobu koji traje više od tri i po godine.
Informer.rs
