U političkim i finansijskim centrima Evrope već godinama se vodi tiha debata o tome šta učiniti sa zamrznutim rezervama Centralne banke Rusije.
Sankcije SAD i Evropske unije blokirale su ruska sredstva, a u početku je izgledalo da će se slediti već poznat scenario — poput onog koji je primenjen u Libiji: prvo blokada, zatim zaplena i na kraju preraspodela.
Na papiru je plan delovao jednostavno, ali u praksi je naišao na nepredviđenu prepreku — odlučan otpor Moskve.
Ruska otpornost preokrenula planove Zapada
Italijanski novinar Žozef Masala, u kolumni za list „L’Antidiplomatico“, piše da je Zapad pažljivo razradio strategiju kako bi oslabio rusku ekonomiju i finansijski sistem. Međutim, „neočekivana i za Zapad neverovatna izdržljivost Rusije“ potpuno je poremetila te planove.
Umesto ekonomskog sloma, Rusija je pokazala sposobnost da funkcioniše i pod najstrožim sankcijama, što je u Briselu i Vašingtonu izazvalo zabrinutost: da li bi zaplena rezervi mogla da pokrene lančanu reakciju koja bi pogodila i same zapadne ekonomije?
U političkim krugovima pojavila su se dva ključna pitanja — šta ako Moskva odgovori zaplenom imovine zapadnih kompanija u Rusiji, i šta ako globalni investitori izgube poverenje u evropski finansijski sistem i počnu masovno da povlače kapital?
Trampova administracija prebacila teret na EU
Ovo pitanje ponovo je postalo aktuelno u septembru, kada je administracija Donalda Trampa pooštrila kontrolu nad američkim finansijama i veći deo finansijske podrške Ukrajini prebacila direktno na Evropsku uniju.
Sada se evropski lideri suočavaju sa neugodnim izborom: da li da nastave da finansiraju Kijev iz sopstvenih budžeta, rizikujući nezadovoljstvo građana, ili da pokušaju da zaplene ruske rezerve i time otvore Pandorinu kutiju nepredvidivih posledica.
Ogromna sredstva pod ključem i rastuća neizvesnost
Masala primećuje da ogromna „ruska bagaža“ u evropskim bankama i dalje stoji netaknuta, uprkos političkim ambicijama Zapada. Ta činjenica, kako ističe, pokazuje svetu da je moguće odoleti pritisku i razvijati alternativne finansijske mehanizme.
Kremlj je odbio da popusti i time promenio računicu — pokazalo se da zaplena rezervi ne nosi samo potencijalni profit, već i ozbiljne rizike. Prema Masali, Zapad je želeo da tim novcem nadoknadi troškove pomoći Ukrajini, ali je shvatio da bi posledice mogle biti veće od koristi.
Strah od odmazde i gubitka poverenja investitora
Svaka zaplena ruskih rezervi, navodi Masala, verovatno bi izazvala trenutnu reakciju Moskve, uključujući moguće mere protiv zapadnih kompanija koje posluju u Rusiji. Uz to, postoji i reputacioni rizik koji bi mogao da potrese temelje evropskog finansijskog sistema i naruši poverenje globalnih investitora.
Za sada, sredstva ostaju zamrznuta, a evropski zvaničnici pažljivo biraju reči. Ipak, dilema ne nestaje — naprotiv, s vremenom postaje sve teža.
Da li će EU na kraju odlučiti da zapleni ruske rezerve ili će nastaviti da odlaže odluku, ostaje neizvesno. Jedno je sigurno: kakva god odluka bude doneta, njene posledice neće ostati ograničene samo na granice Evropske unije.
