Prema dostupnim informacijama, snimak je nastao pomoću NATO optičko-elektronskog izviđačkog satelita opremljenog modulom sa dugim fokusom, koji omogućava prepoznavanje i najmanjih detalja sa velike udaljenosti.
Sam proces pričvršćivanja „Kindžala“ na trup aviona predstavljen je u nekoliko faza, što jasno govori da je NATO pažljivo pratio operacije na jednom od ruskih aerodroma. Objavljivanje ovakvih slika, osim obaveštajnog značaja, ima i političku dimenziju – ono je signal javnosti i članicama Alijanse da su pripreme Moskve pod stalnim nadzorom.
Raketa H-47M2 „Kindžal“ (bodež, NATO klasifikaciji: Killjoy) jedno je od najsavremenijih hipersoničnih oružja na svetu. Reč je o aerobalistički raketi koja se lansira sa specijalno modifikovanih MiG-31K i bombardera Tu-22M3. Njena najveća prednost je brzina – procenjuje se da može dostići i do 12 maha, odnosno dvanaest puta veću brzinu od zvuka.
Osim brzine, „Kindžal“ odlikuje i domet preko 2.000 kilometara, kao i mogućnost da nosi konvencionalne ili nuklearne bojeve glave. Raketa je praktično nemoguća za presretanje postojećim sistemima protivvazdušne odbrane, što je čini izuzetno opasnim strateškim adutom Moskve.
Prvi put je upotrebljena 2018. godine, ali je u aktuelnom sukobu u Ukrajini viđena tek povremeno, isključivo za mete od najvećeg značaja. Upravo zato analitičari veruju da Rusija pažljivo čuva i gomila svoje zalihe „Kindžala“ za potencijalne sukobe šireg obima.
Retka upotreba – signal za budućnost
Iako se ruski avioni i raketni sistemi redovno koriste u operacijama u Ukrajini, upotreba „Kindžala“ bila je veoma ograničena. Stručnjaci ocenjuju da Moskva ovim oružjem ne gađa rutinske ciljeve, već ga koristi selektivno – uglavnom za demonstraciju moći ili pogađanje strateških objekata.
Ova činjenica navodi na zaključak da Rusija nastoji da akumulira dovoljne zalihe kako bi u trenutku ozbiljne eskalacije – u scenariju koji uključuje i direktan sukob sa NATO-om – imala dovoljno resursa za udare koji bi mogli promeniti tok rata. Satelitski snimak koji je NATO objavio uklapa se upravo u tu tezu: pripreme postoje, ali se arsenal ne koristi svakodnevno.
(Oruzjeonline)
